Ramo Tahirovic - www.Sjenica.com

Portret – Hrončiar svog vremena (Ramo Tahirović)

Arhiva vijesti 2009, Kolumna

Sjenica se kroz istoriju nagledala svega. Livadama joj šetao Sveti Sava, Nemanjički prinčevi i kraljevi. Potom došli Turci sa svojim pašama i kadijama, pa obnovljena Srbija i njene sudije. Nešto malo od toga zabeležio znameniti pisac Evlija Čelebija. Ono, našta on nije gubio vakta i hartije, Sjenica stavila u svoje legende, predanja i iskustva. I dan danas, sve to priča i pripoveda na svojim dugim zimskim ”posijelima”, i seća se kako je nekad bilo. Zaključila je, da su samo Nemanjići i sultanija Valida podigli građevine koje svedoče pred drugima ko smo i koliko dugo živimo na ovim prostorima. Posle njih, nužda je gradila naše slamnate i ražane krovove. Nužda gradila, vreme razgrađivalo.

Stiglo se do bliske prošlosti, koju je kamerom zabeležio Ramo Tahirović.
Rodio se u Sjenici 19.05.1954. godine u veoma siromašnoj porodici. Nije bio toliko dobar đak, koliko je bio nadareni slikar. S ponosom i danas ističe da je, kao osnovac, uradio izvanredan portret svoje majke. Voleo je umetnost. Ali takav ”dokonluk”, ni jedinci nisu mogli maštati da će studirati, a kamoli on! Šesto dete, od ukupno sedmoro, koliko ih je bilo u porodici. Zato je morao rano da pomaže ocu zidaru, i da zidajući kuće po Sjenici, odlično nauči taj zanat. Mnogo je vode proteklo Grabovicom dok Ramo nije kupio sebi prvu filmsku kameru. Njome je beležio svadbe i dženaze poznatih Pešteraca. Kasnije kao honorarac snimao ono što je od njega tražila Regionalna i televizija Jedinstvo. Uglavnom, muke i nevolje Pešteraca. Za sebe je beležio u ćilimima utkane šare nasih livada. Davno otekle vode potoka i izvora još žubore tu kraj nas, na njegovim snimcima od pre dvadeset i više godina. Skoro da nema familije, kojoj Ramo kamerom nije zabeležio neki, njoj važan trenutak. Sličica po sličica, i Sjenica dobi hroničara svog vremena!




Ko bude želeo, moćiće da upozna današnje Sjeničake i onda kada ih više ne bude bilo, da rekonstruiše njihove radosti i tuge, i da vidi kako je izgledala svadba, recimo, njegovog pradede. Na tim svečanostima skupi se cela čaršija, pa će nas, još nerođeni naši unuci i njihovi praunuci, moći da vide baš onakve kakvi smo. Pojedinci u velikim gradovima imaju takvu dokumentaciju, ali veći deo populacije jednog grada nema. Sjenica ima, zahvaljujući Ramu.

Čitaj još:  NOVA TV o neženjama iz Sjenice (Video)

Ni mene, ni Vas poštovani čitaoče, neće biti kad Ramovo delo bude korišćeno kao svojevrsna dokumentacija i hronika prohujalog vremena.
Kad se odmara, Ramo ne sedi kod kuće. On šeta. Voli da je pored Uvca, ili da dublje uđe u šumu i da pronalazi neobično korenje, koje je neki jak vetar davno iščupao, i u kome on vidi nešto što drugi ne vide. Tek kad njegove vešte ruke to doteraju, iz običnog korenja pojavi se neobično lepa skulptura. Kad naiđe na, zemljom i lišćem zatrpan izvor, on ga očisti, zapamti gde je, pa sledeći put kad tu prolazi, svrati i na usta izvora postavi izdubljeno drvo ili kraću cev, koju ponese od kuće. Tako izvor dobije česmu, a čobani ili zaljubljeni mesto na koje dolaze da se napiju hladne vode. Imao je prilike da ode iz Sjenice i živi u Americi, ali nije hteo. Ne bi mogao bez Sjenice, kaže, svikao je na nju, njenu čaršiju. Ume ta čaršija da pogreši, nekad i mnogo, ali ima i srce i dušu. Ne zatrebalo, potrči ona da pomogne svakom Sjeničaku.
Da smo ikada umeli ili mogli toj čaršiji da izaberemo dobru vlast, Evlija Čelebija bi u Sjenici imao bar svoju ulicu, a Ramo Tahirović priznanje, koje bi podiglo više čaršiju nego njega. Ovako, čekaćemo internet generaciju da preuzme vlast i ispravi, bar ove dve greške.

Čitaj još:  Nove igrake za Sjenike predskolce

tekst : Zejna Memić

Facebook komentari

Leave a Reply