Sednica skupštine udruženja “Seni?ka p?ela”
Udruženje p?elara raspolaže skromnim finansiskim sredstvima. U protekloj godini nije bilo donacija niti pomo?i iz opštinskog budžeta ali su ipak realizovane zna?ajne aktivnosti, re?eno je na sednici skupštine udruženja "Sjeni?ka p?ela" koja je ovih dana održana u Sjenici. Program rada za teku?u godinu, koji je skupština jednoglasno usvojila, je ambiciozinji. Stru?na predavanja su planirana tokom cele godine, jedanput mese?no, zatim organizovane posete sajmovima i edukativnim seminarima kao i redovne aktivnosti oko nabavke opreme. Planom je tako?e predvi?eno da se prvi put u Sjenici, nevezano za poljoprivredni sajam, ove godine u avgustu organizuje sajam meda kada po?ne p?elarska godina.
U Sjenici još uvek ne postoji evidencija p?elara na podru?ju opštine. To ?e se znati nakon registracije p?elinjih društava koja ?e, od naredne godine biti zakonska obaveza. Svi ?lanovi udruženja ’’Sjeni?ka p?ela’’ su ve? registrovani p?elinja društva a nadam se da ?e uskoro i ostali to u?initi jer ?e od naredne godine registracija biti obavezna i mora?e da se plati, rekao je predsednik udruženja ’’Sjeni?ka p?ela’’ Mustafa ?u?ovi?.
O prednostima registracije p?elinjih društava govorio je Miljko Šljivi? koji je u prošlom sazivu bio i predsedmk SPOS—a. Šljivi? je rekao da je za Ministarstvo poljoprivrede — odsek za veterinu, veoma zna?ajno da postoje podaci o broju p?elinjih društava i mestima gde se ona nalaze. Jer, — isti?e Šljivi? — ukoliko se desi neka bolest onda se donosi odluka gde, na kom podru?ju i sa kakvim sredstvima treba reagovati. Izvrši se pregled, sanacija društva i eventualno nadoknadi šteta.Registracija je važna i u slu?aju odre?enih donacija odnosno subvencija za p?elare. A na putu ka EU mora?e se i u p?elarstvu poštovati odre?eni standardi kazao je Šljivi?.
Za uspešno p?elarenje u protekloj godini p?elarima Aleksandru Kanjevcu, Seadu Fekovi?u, Mulazu Bruli?u i Mehu Drndi?u, uru?ena su zaslužena priznanja i nagrade.
Redovna sednica skupštine koja se sastojala iz radnog, sve?anog i stru?nog dela završena je predavanjem profesora Miljka Šljivica o prole?nom razvoju u p?elarstvu. ’’U prole?nom delu od 50—60 dana pred pašu, iako je važno pomo?i društvima da se što bolje razviju.Važne mere koje treba preduzeti su: utopljavanje, stimulativno prehranjivanje, da bi bilo što više jaja u leglima i proširivanje prostora da ne bi došlo do blokade. Ako se sve to preduzme, društva ?e bih ja?a, spremnija za pašu a samim tim bi?e i više meda’’, kazao je prof. Šljivi?.
U Sjenici još uvek ne postoji evidencija p?elara na podru?ju opštine. To ?e se znati nakon registracije p?elinjih društava koja ?e, od naredne godine biti zakonska obaveza. Svi ?lanovi udruženja ’’Sjeni?ka p?ela’’ su ve? registrovani p?elinja društva a nadam se da ?e uskoro i ostali to u?initi jer ?e od naredne godine registracija biti obavezna i mora?e da se plati, rekao je predsednik udruženja ’’Sjeni?ka p?ela’’ Mustafa ?u?ovi?.
O prednostima registracije p?elinjih društava govorio je Miljko Šljivi? koji je u prošlom sazivu bio i predsedmk SPOS—a. Šljivi? je rekao da je za Ministarstvo poljoprivrede — odsek za veterinu, veoma zna?ajno da postoje podaci o broju p?elinjih društava i mestima gde se ona nalaze. Jer, — isti?e Šljivi? — ukoliko se desi neka bolest onda se donosi odluka gde, na kom podru?ju i sa kakvim sredstvima treba reagovati. Izvrši se pregled, sanacija društva i eventualno nadoknadi šteta.Registracija je važna i u slu?aju odre?enih donacija odnosno subvencija za p?elare. A na putu ka EU mora?e se i u p?elarstvu poštovati odre?eni standardi kazao je Šljivi?.
Za uspešno p?elarenje u protekloj godini p?elarima Aleksandru Kanjevcu, Seadu Fekovi?u, Mulazu Bruli?u i Mehu Drndi?u, uru?ena su zaslužena priznanja i nagrade.
Redovna sednica skupštine koja se sastojala iz radnog, sve?anog i stru?nog dela završena je predavanjem profesora Miljka Šljivica o prole?nom razvoju u p?elarstvu. ’’U prole?nom delu od 50—60 dana pred pašu, iako je važno pomo?i društvima da se što bolje razviju.Važne mere koje treba preduzeti su: utopljavanje, stimulativno prehranjivanje, da bi bilo što više jaja u leglima i proširivanje prostora da ne bi došlo do blokade. Ako se sve to preduzme, društva ?e bih ja?a, spremnija za pašu a samim tim bi?e i više meda’’, kazao je prof. Šljivi?.
Facebook komentari