Mirsad Hodžić, Meho Ugljanin, Omer Hodžić

Pešter slavi tri junaka

Sjenica vesti, Vijesti 2012

Najplemenitiji podvig godine: Trojica sportista iz Sjenice ove zime učestvovala u više od stotinu spasilačkih akcija na Pešteru. Mirsad Hodžić, Meho Ugljanin i maloletni Omer Hodžić stizali gde ne može ni helikopter

Mirsad Hodžić, Meho Ugljanin, Omer Hodžić

Nema Pešterca, ma gde da živi, koji ove zime nije čuo za Mirsada Hodžića, Meha Ugljanina i još maloletnog Omera Hodžića (14). Ovi vrsni skijaši-nordijci gotovo dva meseca se bore sa snežnim nanosima, vejavicom i polarnim mrazevima i iz odsečenih sela spasavaju: stare, bolesne, porodilje…

Mada je i u „srpskom Sibiru“ konačno otoplilo, svi putevi još nisu raščišćeni, još desetine sela u totalnoj je blokadi, apeli za pomoć su svakodnevni… Zato je ova „trojka“ još „na poslu“ i stalno na terenu. Tako će, ako ne bude novih padavina, biti još nekoliko dana.

Ali već sada Mirsada, Mehu i Omera cela Pešterska visoravan smatra – herojima. O njihovoj hrabrosti i akcijama spasavanja ispredaju se priče, a imaju i o čemu.
Čim je, odmah posle Božića, opština Sjenica, nakon što je cela Pešterska visoravan okovana snegom i ledom, proglasila vanredno stanje, ova hrabra trojka se, sa svojim motornim sankama i skijama prijavili Štabu za vanredne situacije i odmah krenula u zavejana i po 20 ili 30 kilometara udaljena sela.

– Već posle prve akcije, kada smo iz sela Bačije, po neviđenoj vejavici i mrazu, dok su motorne sanke propadale i ostajale u dubokom snegu, evakuisali jednu porodilju, bilo mi je jasno da smo se upustili u opasnu „avanturu“ i da rizikujemo živote. Ali bilo nam je jasno da smo mi jedina nada svim bolesnim i ugroženim žiteljima Peštera. To nam je davalo snagu. Nekoliko puta i mi smo bili zavejani. I samo izuzetna volja, fizička pripremljenost i sportski duh „vadili“ su nas i iz tih bezizlaznih situacija – priča Meho Ugljanin. Priznaje da ne zna: koja je od stotinu akcija bila teža, kritičnija, važnija…

Čitaj još:  Sretko Luković đak generacije Sjeničke gimnazije

– Dva-tri puta pokušavali smo da se po kijametu probijemo do sela i zaselaka oko mesne zajednice Lopiže, odakle je nekoliko bolesnika tražilo insulin, a jednog je trebalo prebaciti u Sjenicu na dijalizu. Nije išlo, pa smo morali da ostavimo sanke, uzmemo skije i tako se probijemo. Dešavalo se da pođemo rano ujutru, a vratimo se kasno uveče, promrzli, mrtvi umorni i potpuno iscrpljeni, a već sledećeg jutra čekala nas je nova akcija i nova borba za nečiji život.

Kad se sve ovo završi, Meho se, kaže, vraća svom ugostiteljskom poslu, a sanke će, kao i ranije, voziti samo rekreativno. Održavaće kaže i kondiciju na skijama: – Pešter je nepredvidiv, nikad se ne zna kada će zatrebati naša pomoć.

I Mirsad Hodžić je celog života u sportu. To što je vičan motornim sankama, skijama i snegu, ali pre svega što je želeo da pomogne udružilo ga je da sa Mehom i sa „malim“ sinovcem Omerom formira Gorsku službu spasavanja i, bez dana „treninga“, krene u zavejana sela.

– Bilo je teških i vrlo kritičnih trenutaka kada smo zbog kvarova na sankama satima ostajali u bespuću na mrazu koji je ledio dah. Bodrili smo jedni druge, pomagali se međusobno i pobeđivali… Ali sve smo to brzo zaboravljali. Svako ozareno lice zavejanog bolesnika, svaka makar i mala radost koju smo doneli danima od sveta odsečenim ljudima, činila nas je jačima. Išli smo dalje – priča Mirsad.

Još nije sabrao sve utiske. Kaže, svaka akcija je priča za sebe. Nosili su ljude na leđima i rukama i jedva ih održavali na sankama. Živeli u strahu hoće li stići na vreme.

– Ali opet bih isto postupio. Od malih nogu sam učen da u nevolji treba pomoći drugom. Solidarnost se poštuje i ceni ovde na Pešteru i nadam se da će tako i ostati. Omer ima samo 14 godina, još je dete, a ove zime je preturio preko glave što mnogi ne dožive celog svog života.

Čitaj još:  Otvorena je izložba slika Likovne kolonije “ Sandžak kao inspiracija umjetnika”

SPREMA SE ZA IDUĆU ZIMU
Sportista sam, nordijac, vozim i sanke, smatrao sam da, uprkos godinama, treba da pomognem. A to što sam spasao ljude koje nisam ni poznavao, za mene je najveća nagrada. Voleo bih da se ovakva zima više nikada ne ponovi, ali za svaki slučaj, već za iduću ću biti još spremniji – kaže mlađani Omer Hodžić.

ONI SU POSEBNI
Malo je takvih ljudi u Srbiji. Bilo je i drugih koji zaslužuju poštovanje, ali oni su posebni. Za sve nas oni su junaci – kaže Mića Kaličanin, pomoćnik predsednika opštine Sjenica i član Štaba za vanredne situacije koji je i sam svih 50 dana bio stalno „na terenu“.

Ostavite komentar i pridružite se komentarima na forumu OVDE

Izvor: Novosti

Pogledajte još:

Fejsbuk komentari

komentara

Povezane teme

Kommentar verfassen