Hoeli grad ponovo postati deponija
U vreme Javnih radova i brojnih akcija išenja grada i prirode, uokviru projekta ”Za lepši pogled na naš grad”, dugogodišnji problem
deponovanja smea u Sjenici, ponovo je kulminirao u sredu, kada su
meštani Lopia, Gonja, Goraia i ostalih okolnih sela, blokirali
prilaz deponiji na Goveaku, sa namerom da spree nastavak deponovanja
smea na toj lokaciji. S obzirom da na teritoriji opštine Sjenica ne
postoji ni jedna druga lokacija sa svom potrebnom dokumentacijom za
odlaganje smea, neizvestan je nastavak zapoetih akcija išenja,
zahvaljujui kojima je pogled na grad zaista postajao lepši. Graani
koji 2007.godinu u Sjenici pamte kao godinu smea, zbog slinih
problema izazvanih nedostatkom adekvatne i ureene deponije, srahuju da
se ne ponove slike grada kao jedne velike deponije.
Od prolea te, po smeu pamene 2007.godine, kada je inicijativom
graana zatvorena deponija na Uvcu, do pronalaska alternativnog
rešenja, ceo grad je mesecima liio na deponiju. Tadašnja opštinska
vlast je pronašla rešenje u ponovnom aktiviranju deponije na Goveaku,
ali to nije prošlo bez osporavanja. Takva odluka je ve na poetku
naišla na otpor graana, koji su se organizovano pobunili, ali su,
nakon pregovora sa vlastima ipak privremeno prihvatili takvo rešenje.
Meutim, tom privremenom prihvatanju kao da dolazi kraj. Meštani kau
da su ovaj put odluni da istraju u svojim namerama da spree nastavak
deponovanja smea i na Goveaku.
”Odluili smo da blokada traje sve dok se ne ispune naši zahtevi, koji
se odnose na ureenje i potpuni prestanak deponovanja smea na ovoj
lokaciji. Deuraemo ovde i mesecima, ako bude potrebno, ali emo
sigurno istrajati u nameri da nateramo nadlene da konano odustanu od
ove sulude ideje, da nas i dalje zatrpavaju smeem. Klanini otpad je
problem broj jedan, ostalo je još i nekako moglo da se podnosi”, kae
u izjavi za medije, elimir Petakovi iz Lopia, inae odbornik SPS u
aktuelnom sazivu vladajue koalicije lokalnog parlamenta Sjenice, koji
je i ranije uestvovao u pobunama protiv deponovanja smea, na obe, u
te namene korišene lokacije u Sjenici.
Problem klaninog otpada, naroito je istakao i poljoprivrednik iz
Gonja, Jonuz Zekovi. On je prisutnim predstavnicima medija pokazao
pocrnele ostatke krompira, koje, kako tvrdi, klaninim otpadom
privueni, lešinari iskopavaju, truju i uništavaju. ”Ne moemo ništa
da posejemo. Ovo ni stoka nee da jede. Zatrovani su nam i ostali
usevi, ak i voda, i nikakav prihod ne moemo oekivati”, kae Zekovi.
U izjavi za naš sajt, o aktuelnom problemu deponovanja smea u Sjenici,
zamenik predsednika opštine, Mensur Gievi, izraava razumevanje prema
ljudima koji moraju ak i da prou pored deponije ali takoe istie, da
su graani ostalih gradova u Srbiji, zbog blizine deponije ugroeniji
od graana Sjenice. ”Samo ime deponije ili smetlišta je runo i
svakako da se ovek, koji i jedanput dnevno mora da proe pored nje,
osea ugroeno i neprijatno. Ali, dok postoji urbanih sredina, morae
da postoje i deponije, s tim što se svakako slaem, da to maraju da
budu ureene deponije. Ne mogu da kaem da je deponija na Goveaku
ureena niti potpuno neureena, nego jednostavno neka prosena
deponija, koja puši, smrdi i privlai grabljivice. Ipak, mislim da u
Republici Srbiji nema deponije koja je više udaljena od bilo kojeg
naseljenog mesta, nego što je naša deponija na Goveaku. Na jedan
kilometar od deponije nema ni jedna obradiva površina. Najblia kua, i
to jedna, udaljena je više od jednog kilometra, a sve ostale su po 3,
4, 8, ili 10 kilometara udaljene od deponije. Mi jednostavno moramo
nai zajedniki jezik sa tim graanima da deponija ostane tu dok se, uz
pomo nadlenog Ministarstva, i svih nas u lokalnoj vlasti, ne pronae
dugorono rešenje ovog problema. A to je, podsetiu, veoma sloen
problem za ije kvalitetnije i trajnije rešenje su potrebna finansijska
sredstava, kojih nema u našem budetu”, kae Gievi.
se odnose na ureenje i potpuni prestanak deponovanja smea na ovoj
lokaciji. Deuraemo ovde i mesecima, ako bude potrebno, ali emo
sigurno istrajati u nameri da nateramo nadlene da konano odustanu od
ove sulude ideje, da nas i dalje zatrpavaju smeem. Klanini otpad je
problem broj jedan, ostalo je još i nekako moglo da se podnosi”, kae
u izjavi za medije, elimir Petakovi iz Lopia, inae odbornik SPS u
aktuelnom sazivu vladajue koalicije lokalnog parlamenta Sjenice, koji
je i ranije uestvovao u pobunama protiv deponovanja smea, na obe, u
te namene korišene lokacije u Sjenici.
Problem klaninog otpada, naroito je istakao i poljoprivrednik iz
Gonja, Jonuz Zekovi. On je prisutnim predstavnicima medija pokazao
pocrnele ostatke krompira, koje, kako tvrdi, klaninim otpadom
privueni, lešinari iskopavaju, truju i uništavaju. ”Ne moemo ništa
da posejemo. Ovo ni stoka nee da jede. Zatrovani su nam i ostali
usevi, ak i voda, i nikakav prihod ne moemo oekivati”, kae Zekovi.
U izjavi za naš sajt, o aktuelnom problemu deponovanja smea u Sjenici,
zamenik predsednika opštine, Mensur Gievi, izraava razumevanje prema
ljudima koji moraju ak i da prou pored deponije ali takoe istie, da
su graani ostalih gradova u Srbiji, zbog blizine deponije ugroeniji
od graana Sjenice. ”Samo ime deponije ili smetlišta je runo i
svakako da se ovek, koji i jedanput dnevno mora da proe pored nje,
osea ugroeno i neprijatno. Ali, dok postoji urbanih sredina, morae
da postoje i deponije, s tim što se svakako slaem, da to maraju da
budu ureene deponije. Ne mogu da kaem da je deponija na Goveaku
ureena niti potpuno neureena, nego jednostavno neka prosena
deponija, koja puši, smrdi i privlai grabljivice. Ipak, mislim da u
Republici Srbiji nema deponije koja je više udaljena od bilo kojeg
naseljenog mesta, nego što je naša deponija na Goveaku. Na jedan
kilometar od deponije nema ni jedna obradiva površina. Najblia kua, i
to jedna, udaljena je više od jednog kilometra, a sve ostale su po 3,
4, 8, ili 10 kilometara udaljene od deponije. Mi jednostavno moramo
nai zajedniki jezik sa tim graanima da deponija ostane tu dok se, uz
pomo nadlenog Ministarstva, i svih nas u lokalnoj vlasti, ne pronae
dugorono rešenje ovog problema. A to je, podsetiu, veoma sloen
problem za ije kvalitetnije i trajnije rešenje su potrebna finansijska
sredstava, kojih nema u našem budetu”, kae Gievi.
Ovu vijest mozete komentarisati na forumu
Video prilog
Facebook komentari