Sultanija Valida
Majka jednog turskog sultana,zvala se Valida, poklonila je Sjenici damiju a da nikad ,mi koji volimo tu graevinu,neemo saznati ,zašto baš nama.Kad se odluila da to uradi ?Šta li je tada osealo njeno plemenito srce.Da li se bojala za sina jedinca?Ili je ve oseala da neumitno dolazi ,pa valja zaraditi sevapa.Mošda je pomagala sinu da upavlja carevinom.ula da na putu za njenu prestonicu ima svratište al nema damije.
Jeli znala ime našeg grada ili joj to nije bilo ni vano.Htela je da plati jedan hair.Ako ,damiju ne pravim u Carigradu ,ve na putu ka Istambolu onda neka se po neemu razlikuje od drugih.Dali je ,izgovorila ovu zapovest ,neimaru kome je dala zlatnike da joj podigne damiju u koju nikad nee ui ali e ,nada la se iz nje dok je svijeta i vijeka za njenu dušu biti uena El fatiha.Moda je bolovala,i dok su je hemi ubeivali da e joj biti bolje ,palo jej je naum da nam podigne damiju u kojoj e nam nadijevati imena i iz ije avlije emo zadnji put moi da pogledamo svoj grad.Šta li si mislila carice daraga.platila nam damiju novcem iz hasne svoga sina il prodade carski biser što ti ga Sultan dade za lijepu no ,što provedesnjim.Jesili još tad obeala bogu i sebi da eš za ,ljude negde tamo na Balkanu napraviti damiju.Moda ti je mudra carska glava osetila da se carstvo ljulja,jedna damija to je dobro za carevinu i vlast tvoga sina .Štali si boe mislila.Jesili poelaela da doeš i vidiš ovaj karaj.Jedini je za svoje ime uzeo ono što su drugi davno zaboravili, Sandak.Ime zaboravljene administrativne podele davno nestale carevine,nama je sauvalo identitet.Šapni mi ako sam se ogrešila,sad znam, identitet uva tvoja damija.Neka su blagosloveni ti biseri i tvoja misao da nešto treba da daš drugima kad je tebi bog i sina i carevinu.Štoli ne naredi neimaru da ode u tvoj karaj ,odakle su te svatovi tri dana vozili carskim koijama da ueš u sultanov harem.Jel ljepota bila presudna ili tvoje plemenito porijaeklo.Što ne naredi da tamo naprave damiju.To je uradio tvoj sin.Zašto nama?Jesila moda znala u šta e da se pretvori ovaj dragulj na sred aršije.Znala si da je to naša svojevrsna sirat upriaj.Kao duga pruila se,sa obale ivota na onu drugu stranu odakle nema nazad,al bar ne tumaramo i ne bojimo se ,zpravo pomisao nataj put manje raa straha i boli kad je tvoja ,boija kua sa nama.
Autor teksta:
Zejna Memic
Ovu vijest mozete komentarisati na forumu
Facebook komentari