Opština sama finansira prevoz učenika do škola

Sjenica vesti, Vijesti 2012

– Imali smo prilike da u Sjenici upoznamo učenika koji pešači 17 kilometara do svoje osnovne škole – slikovitim podatkom ilustruje priču o đacima-pešacima profesor dr Ivan Ivić, koordinator na izradi Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

U tom dokumentu naznačeno je da je porastao broj seoske i romske dece koja u toku školovanja napuštaju obrazovni sistem, naročito na prelazu iz četvrtog u peti razred. Sa osam odsto seoske dece koja nisu nastavila školovanje u 2005. godini, procenat je u 2008. godini stigao do čak 14 odsto. Jedan od značajnih faktora svakako je i udaljenost škole, a u Srbiji ne postoji organizovani, jedinstveni školski prevoz. Po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, osnovcima koji žive četiri kilometra ili od škole, lokalne samouprave dužne su da obezbede prevoz, pa se svaka opština snalazi u zavisnosti od sredstava i lokalnih prilika. U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objašnjavaju da oni nemaju nikakve nadležnosti kada je u pitanju prevoz dece do škole i da je to lokalna stvar. Istina, lokalna stvar značajno doprinosi globalnom problemu: velikom broju građana bez osnovne škole. Smanjenju tog broja nikako ne ide u prilog stanje na terenu, jer upravo opštine sa najvećim brojem đaka-pešaka spadaju u najsiromašnije i teško uspevaju bez pomoći države da izađu na kraj s organizovanjem školskog prevoza. Tako, na primer, trećina od ukupnog broja đaka-pešaka živi na teritoriji opštine Sjenica. Muriz Turković, zamenik predsednika opštine, objašnjava da u Sjenici ima 12 škola, 103 naselja i više od 970 dece koja koriste školski prevoz od kojih neka žive i po 20 kilometara od škole.

Čitaj još:  Konfederacija sindikata HAK u Sjenici (Video)

– Ima petnaestak prevoznika koje su škole izabrale na tenderu i koji su ispunili uslove za prevoz dece. Oni voze u dve smene, jer dovoze i odvoze decu iz škole. Dva puta smo uplate za te namene od Uprave igara na sreću preko Ministarstva za lokalnu samoupravu, ali inače nam niko nije pomogao i teško nam je da se izborimo sa tim izdatkom. Uz to, putevi su veoma loši, uglavnom makadamski, a kad dođe zima onda tek nastupaju problemi jer se temperatura spusti i do minus 30 stepeni – kaže Turković.

Fejsbuk komentari

komentara

Povezane teme

Kommentar verfassen

Diese Website verwendet Akismet, um Spam zu reduzieren. Erfahren Sie mehr darüber, wie Ihre Kommentardaten verarbeitet werden .