Sjenicki sir tetra pak

Uskoro na tržištu brendirani „Sjenički sir“

Vijesti 2014

Mleko i mlečni proizvodi sa Pešterske visoravni čuveni su po kvalitetu. Da su neka bolja vremena mogli bismo da govorimo i o kvantitetu. Ovako, domaćinstva koja se bave ovom delatnošću suočavaju se sa problemom organizovanog plasmana svojih proizvoda, pa su prisiljena da deo proizvedenih količina iskoriste za sopstvene potrebe, deo se nađe na tržištu, uglavnom gradova u okruženju, a retko preskoče granice zemalja u regionu.Razloga za to je više.

Prema oceni Samira Kačapora, direktora Razvojne agencije Sandžaka (SEDA), potencijala za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda ima, ali nema udruživanja poljoprivrednih proizvođača u klastere, koji bi im stvorili uslove za organizovaniju proizvodnju i zajednički nastup na tržištu.

– Zbog takve situacije naših pet mlekara ne može da dostigne ni pet odsto proizvodnje Imleka, mada bi po kvalitetu mogli da konkurišu respektabilnim proizvođačima. Druga, takođe velika barijera su niske otkupne cene i nerealno određivanje masnih jedinica, pa proizvođači, ili prosipaju mleko, ili prave sir, a tek nešto malo predaju mlekarama – objašnjava Kačapor i dodaje da je formiranje Agro Pešter klastera pokušaj da se uvede više reda u tu oblast.
Podsetimo da je Bilal Tajićrob iz Poljoprivredne stručne službe (PSS) u Novom Pazaru početkom leta savetovao proizvođače mleka da ne pristaju na niske otkupne cene mleka, koje im nude mlekare, već da viškove pretvaraju u sir, ili da hrane stoku. Poljoprivrednici sa područja Novog Pazara, Tutina i Sjenice upućeni su na devet mlekara – šest u Sjenici, jedna u Tutinu i dve u Raški, koje proizvode izvoze na tržišta okolnih zemalja.

Kačapor tvrdi da će problem sa određivanjem masnih jedinica biti rešen otvaranjem laboratorije za ispitivanje mleka i mlečnih proizvoda u Sjenici. SEDA je nosilac projekta vrednog 1,1 miliona evra. Vlada Češke je uložila 540.000 evra za kupovinu opreme, Vlada Švajcarske i Evropska unija finansirale su izgradnju objekta i kupovinu najsavremenije poljoprivredne mehanizacije, dok je USAID izdvojio sredstva za izradu važnih dokumenta bez kojih laboratorija ne bi mogla da radi. Podrška je stigla i od Ministarstva poljoprivrede Srbije, kao i od lokalnih samouprava Novog Pazara, Tutina i Sjenice. Ove tri lokalne samouprava izdvajaće sredstva za plate 15 zaposlenih kao i po 30.000 evra za rad laboratorije.

Čitaj još:  BNV traži poništavanje upisa u sjeničkoj gimnaziji

Kapacitet laboratorije je ispitivanje više hiljada uzoraka dnevno, čije usluge će moći da koriste i poljoprivredni proizvođači iz gradova u okruženju. Do tada bi projekat „Brendiranje pešterskih proizvoda“ trebalo da uđe u završnu fazu. I ovu aktivnost realizovala je SEDA uz finansijsku podršku inostranih donatora. U Agenciji očekuju da u septembru dobiju sredstva za projekat EU PROGRES, koji finansiraju EU, Vlada Švajcarske i Vlada Srbije.
– Reč je o unificiranju proizvoda, odnosno o dizajniranju pakovanja kako bi bili prepoznatljivi na tržištu. To praktično znači da više neće moći da se ispod etikete sjeničkog sira sakriju druge vrste sireva. Jednostavno, znaće se koji je pravi sjenički sir. To garantuje izlazak na probirljivo inostrano tržište – komentariše Kačapor.
Osim organizovanog otkupa i nastupa, jedan od preduslova za povećanje proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda svakako je i oživljavanje stočnog fonda, ali i registracija poljoprivrednih gazdinstava i matičenje stoke. Prema podacima novopazarske Poljoprivredne stručne službe, na području novopazarske, tutinske i sjeničke opštine ima 54.967 grla krupne stoke, 49.154 ovaca i više od 34.500 jagnjadi. Od toga je čak 70 odsto neumatičeno. U ove tri opštine registrovano je samo 9.495 gazdinstava, a gotovo polovina, odnosno 4.213, nalazi se u sjeničkoj opštini. Samo ova gazdinstva mogu da računaju na subvencije za razvoj svoje proizvodnje.

Čitaj još:  Sjenički maraton „Pešterski visovi 1000″ (Video)

*****
Neiskorišćeni potencijal
Jedna od prednosti Pešterske visoravni su dobre sorte krava koje daju najbolji kvalitet mleka. Nedovoljno iskorišćeni potencijal su bivolice u čijem mleku ima najmanje holesterola. Zanimljiv je podatak da u celom svetu ima ukupno oko 3.000 bivolica, a samo na Pešterskoj visoravni oko 500. U svetu se zna da je mleko bivolice izuzetnog kvaliteta, primera radi u Italiji se koristi za spravljanje čuvenih sireva – ističe Samir Kačapor, direktor Razvojne agencije Sandžaka (SEDA).

__________________

Fejsbuk komentari

komentara

Povezane teme

Kommentar verfassen