Sjenički tekstilci šiju za fabrike iz Arilja

Vijesti 2014

Potraga za švaljama širom Srbije

Za preduzimljive Ariljce češće šiju radionice iz Vranja, Leskovca, Sjenice


Detalj iz proizdvodnje u jednoj ariljskoj firmi Foto S. Jovičić

Arilje – Duh preduzimljivosti i snalaženja, po kome se Arilje sa mnogo malih i srednjih preduzeća decenijama prepoznaje, počinje odavde da se prenosi i na druge naše gradove. Trajanju ovdašnjeg zaštićenog brenda „ariljski tekstil”, koji je domaće i pojedina strana tržišta osvojio, sve češće doprinose i uslužne šivare iz Vranja, Leskovca, Sjenice i drugih mesta sposobne da traženi kvalitet šivenja zadovolje.
O tome za naš list govori Milutin Stefanović, predsednik UO ariljskog udruženja preduzetnika, inače direktor uspešne firme „Stefan” koja je ovde vodeća u proizvodnji kućnog tekstila. Sticaj okolnosti u ovdašnjoj tekstilnoj delatnosti, kaže on, učinio je da Ariljci u poslednjih godinu dana sve češće posežu za angažovanjem šivara sa strane.
– Pojavio se kod nas nedostatak tekstilnog kadra, prevashodno radnika šivača. Mladi u Arilju se u poslednje vreme nerado odlučuju da ovaj posao rade, a iskusan kadar već završava radnu karijeru, odlazi u penziju. Prazninu popunjavamo angažovanjem šivara iz drugih gradova za uslužno šivenje, naravno na materijalima prerađenim u Arilju – objašnjava Stefanović.
U ariljskoj tekstilnoj delatnosti nekad su radile tri velike firme(„Kolor”, Industrija trikotaže i pogon „Froteksa”) koje su propale ne izdržavši konkurenciju preduzimljivijih. Tekstilni kadar iz tih preduzeća početkom ovog milenijuma našao je uhlebljenje u ovdašnjim novoosnovanim nevelikim firmama. Sada u Arilju radi dvadesetak srednjih i stotinak manjih takvih preduzeća (sa oko 2.000 radnika), njihov zajednički brend „ariljski tekstil” po kvalitetu se pročuo, proizvodi ovdašnje tekstilne delatnosti izvoze se u Nemačku, Češku, Mađarsku, Rusiju, države nastale na teritoriji SFRJ…
Stari tekstilci o penzionerskim danima razmišljaju i njihova mesta mlađima se otvaraju. No, nerado se mladi Ariljci šivenja prihvataju, to za njih nije primamljiv posao. Em se mnogo radi, em plate(200 do 250 evra) nisu velike.
– Traže lakše i bolje plaćene poslove. Devojke, koje su uvek u ovom poslu ovde prednjačile, sada su sve manje zainteresovane. Postoji smer šivača u ariljskoj srednjoj školi, ali oni što ga završe izbegavaju da im to bude životnipoziv. Zato se događa da pojedini ariljski preduzetnici teško dolaze do šivača, pa su nas potrebe okrenule ka drugim gradovima – ističe direktor „Stefana”.
Ariljski materijali šalju se u male privatne radionice u Leskovac, Vranje, Sjenicu ili istočnu Srbiju gde se šivenjem pretvaraju u pižame, veš i druge proizvode, pa vraćaju matičnoj fabrici u Arilje na pakovanje i prodaju. Te radionice specijalizovane za uslužno šivenje su ozbiljne da bi kvalitetom rada zadovoljile, pri čemu neke od njih rade i lon-poslove za inostranstvo. Plaćene su po komadu sašivenog i visokom produktivnošću ostvaruju zaradu. Stefanović dodaje da raste izvoz ariljskog tekstila, a to Ariljci, uz slab priliv mlade radne snage, ne bi mogli da ostvare bez saradnje sa ovim uslužnim šivarama.
– Ako i 300 ljudi u Srbiji radi za ariljske firme, to ima značaja. da bi u ovoj delatnosti bilo još bolje, država treba da stane na put sivoj ekonomiji, spreči prodaju falsifikata „ariljskog tekstila”,jer „crno tržište” slabi položaj legalnih proizvođača koji ispunjavaju standarde i imaju sertifikate, sprečava nas da još više povećamo proizvodnju i izvoz – kaže Milutin Stefanović.

izvor:politika

VIŠE KOMETARA O OVOME MOŽETE POGLEDATI NA NAŠEM FORUMU KLIKOM OVDE

Fejsbuk komentari

komentara

Čitaj još:  U Sjenici trenutno 5.606 nezaposlenih

Povezane teme

Kommentar verfassen