Mišljenje Sjeničana o manjinskim grupama u Sjenici

Vijesti 2013

Sedat Vrcić, NVO Flores

– Pokušavam se sjetiti nekog ko nije pripadnik neke manjine, barem po jednom osnovu. I ne uspijevam. Često je teško pronaći razliku između odnosa većina – manjina i odnosa alternativa – mainstream. Gledano kroz prizmu nacionalnih identiteta – svaki građanin i svaka građanka Sjenice na neki način pripada manjini: Srbi su manjina u lokalnim okvirima, Bošnjaci su manjina na nivou države. Većina političkih predstavnika i jednih i drugih zastupa nacionalnu opciju, kako u redovima vlasti, tako i u redovima opozicije. Tako imamo naizgled paradoksalnu situaciju da predstavnici nacionalnih politika građana koji se osjećaju kao pripadnici manjina čine već godinama politički mainstream. I dobro im ide. Stvari su se institucionalizovale, uvodi se nastava na bosanskom jeziku, u vladi su ministri i državni sekretari Bošnjaci… Na drugoj strani, Srbi, iako ih je brojčano manje u lokalnoj zajednici, participiraju u svim segmentima vlasti… Sve u svemu, i Bošnjaci i Srbi su u Sjenici manjina, ali ni jedni ni drugi nisu marginalizovani. Marginalizovana etnička zajednica, zapravo etno-klasa su Romi. Ali i kod njih ima nekih pomaka. Ohrabrujući je prizor romske djece koja sa rancima na leđima idu u školu.

Indira Tandirović, dipl. sociolog, urednica i organizatorka programa Ustanove kulture u Sjenici

– Smatram da je položaj manjinskih i marginalizovanih grupa u Sjenici na zadovoljavajućem nivou. Adekvatan je trenutnoj ekonomskoj situaciji lokalne zajednice. Obezbeđeni su svi oblici socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanje kao i adekvatni smeštajni kapaciteti. Ako su malo uključeni u društvenu zajednicu, razloge treba tražiti i u njima samima, odnosno nedostatku njihove želje da budu ravnopravan partner u životu i radu zajednice.’’

Senada Kapetanović, vaspitačica i radioničar ispred Opštinskog udruženja za pomoć deci sa smetnjama u razvoju

– Deca sa smetnjama u razvoju bila su diskriminisana, nevidljiva i zatvorena u svojim kućama. Kroz dosadašnje aktivnosti Udruženja (radionice, inkluzivni programi, edukativni programi) deca su se socijalizovala i uključila u normalne tokove svoje sredine. Lokalna samouprava je prepoznala potrebe ove dece i daje podršku Udruženju i roditeljima. Ističem da je uloga vaspitača-radioničara jako bitna za prevazilaženje barijere dece u inkluzivnom programu.’’

Belkisa Papić, majka deteta sa smetnjama u razvoju, vodi Biblioteku igračaka:

– Ja sam jako srećna što je moje dete u Udruženju, odnosno Dnevnom boravku. Rasterećenija sam i imam osećaj sigurnosti za svoje dete, jer je pronašlo svoj kutak u kom je prihvaćen i zadovoljan. Primetila sam da se odnos okoline prema mom detetu promenio u odnosu na raniji period.’’

VIŠE KOMETARA O OVOME MOŽETE POGLEDATI NA NAŠEM FORUMU KLIKOM OVDE

Autor: S. Lj.

Facebook komentari
Čitaj još:  Nasipanje puteva selo Raždaginja

Leave a Reply