Stižu investitori iz Azerbejdžana

Vijesti 2013

Beograd — Predstavnici nekoliko azerbejdžanskih kompanija, koje je predesednik Srbije Tomislav Nikolić pozvao da investiraju u Srbiju, posetiće Beograd krajem meseca.

Baku, prestonica Azerbejdžana, ubrzano se razvija (Beta, arhiva)

Azerbejdžanci su zainteresovani za izgradnju hotela u Vrnjačkoj Banji, kao i za rudnik Štavalj i preradu povrća u zoni između Čačka i Kraljeva.

Savetnik predsednika Srbije za privredna pitanja Predrag Mikić kaže da su predstavnici brojnih kompanija iz Azerbejdžana, ali i drugih zemalja, pokazali interesovanje za novih radnih mesta u Srbiji.

Prema njegovim rečima, to predstavlja veliku šansu za zapošljavanje mladih ljudi u Srbiji.

Mikić kaže da optimizmu ima mesta, jer je samo u proteklih sedam meseci u Srbiju investirano u vrednosti od 2,7 do tri milijadre evra, a da za nova ulaganja interesovanje pokazuju ne samo kompanije iz Azerbejdžana, već i Rusije, Bugarske, Belorusije…

One su, kaže Nikolićev savetnik, zainteresovane pre svega za projekte iz oblasti putne infrastrukture, tehnolologije, energetike, telekomunikacija, te zajednička ulaganja sa srpskim firmama.

Hotel, rudnik, hidrocentrala, povrće…
Prema njegovim rečima, tokom medavne posete predsednika Srbije Azerbejdžanu, tamošnjim privrednicima predstavljena su tri projekta, među kojima i izgradnja kompeksa hotela, sportskih terena i akvaparka u Vrnjačkoj Banji.

„Za taj projekat je vladalo veliko interesovanje, potrebno je uložiti 100 miliona evra, a procene su da se on može isplatiti za četiri- četiri i po godine“, rekao je Mikić.

Pored toga, azerbejdžanskim privrednicima je predložen projekat izgradnje slobodne zona između Čačka i Kraljeva, uključujući Lađevci, koja bi obuhvatila 22.000 kvadradatnih metara prostora za preradu, konzerviranje i skladištenje povrća u hladnjačama.

Predočen im je i projekat eksploatacije rudnika i hidrocentrale Štavalj u blizini granice sa Crnom Gorom, za koji je, kako je rekao Mikić do sada bilo zainteresovano dvadesetak investitora, posebno iz Češke, a procene su da se taj projekat može isplatiti za pet godina.

Čitaj još:  Asmir Kolašinac treći u Evropi

Godišnja eksploatacija uglja iz rudnika bila bi 74.000 tona, a za 400 megavati električne energije koliko bi se proizvodilo u hidrocentrali na godišnjem nivou, potrebno je 33.000 tona uglja, dok bi ostatak bio za tržište.

Kada je reč o obimu investicija, u hidrocentralu bi trebalo uložiti 400 miliona evra, a u pokretanje rudnika oko 100 miliona.

Proizvedena struja bila bi prevashodno za srpsko tržište, ali u blizni su i Crna Gora i Kosovo u kojima često vlada nestašica struje.

Megavat struje bi koštao 32 evra dok je tržišna cena u regionu 56 evra. Investicija bi mogla da se vrati za 5,5 godina, naveo je Mikić.

Ukoliko bi Azerbejdžan bi spreman da uloži u ovaj projekt, vlasništvo nad hidrocentralom bi moglo da bude 100 odsto azerbejdžansko, a kada je reč o rudniku – 49 odsto u vlasništvu investitora, a 51 odsto u vlasništvu države.

Mikić je još dodao da kada je reč o posebnim olakšicama ili stimulacijama za strane investitore, Srbija u ovom trenutku ne može da daje novčane podsticaje ali da su strane investicije više nego sigurne u Srbiji.

„Azerbejdžanske kompanije su izrazile želju da posete Srbiju i to će se desiti u narednih mesec dana, u periodu od 26. februara do kraja marta. Osim ta tri predložena projekta, tamošnje privrednike zanimali su i projekti izgradnje putne infrastrukture, hidrocentrala, ali i prerada voća i povrća..“, naveo je Mikić.

„Mi smo im predstavili projekte, oni su postavili brojna pitanja. Videćemo šta će biti realizovano, ali sam više nego siguran da će ova tri projekta biti ostvarena u narednih godinu dve. Očekujem da će ugovori biti potpisani već u narednih 30-ak dana“, rekao je Mikić.

Veliki bum azerbejdžanske ekonomije
Srbija je sa Azerbejdžanom uspostavila odnose strateškog partnerstva, na koje su „potpise“ stavili predsednik Nikolić i Ilham Alijev.

Čitaj još:  Sjenica dočekala Milanka Petrovića

O značaju tog partnerstva govori činjenica da međunarodni eksperti smatraju da je pivreda te zakavkaske republike jedna od najperspektivnijih na prostoru nekadašnjeg Sovjetskog saveza.

Azerbejdžan, koji je od 1991. godine stekao status nezavisne i međunarodno priznate zemlje, je i među energetskim liderima u srednjeazijskom regionu, jer godišnje proizvodi 50 miliona tona nafte i 25 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.

Bruto domaći proizvod (BDP) Azerbejdžana, meren paritetom kupovne moći, prošle godine je, prema procenama eksperata, premašio 100 milijardi dolara, što je više od 10,5 hiljada dolara po stanovniku.

Sredinom protekle decenije Azerbejdžan je imao najveću stopu privrednog rasta u svetu, a i u periodu globalne finansijske krize, vlada te zemlje je efikasnim merama uspela da i dalje osigura značajnu ekonomsku ekspanziju.

Azerbeđžan je prošle godine odobrio Srbiji zajam od 300 miliona evra za gradnju autoputa od Ljiga do Preljine, na trasi Koridora 11.

Fejsbuk komentari

komentara

Povezane teme

Kommentar verfassen

Diese Website verwendet Akismet, um Spam zu reduzieren. Erfahren Sie mehr darüber, wie Ihre Kommentardaten verarbeitet werden .