Vesti pišu isto. Naslov star par godina… “Čekaću te do minus 30”

U noći između stare i nove godine u Sjenici je izmereno minus 30, a u Karajukića Bunarima na centralnom Pešteru minus 36 stepeni. Malo je nedostajalo, pa da bude oboren rekord zabeležen 23. januara 2006. godine kada je, takođe u Karajukića Bunarima, izmerio 39,8 ispod nule. Ovo je najniža temperatura ikada zabeležena na tlu bivše Jugoslavije i među najnižima u Evropi.

Sulejman Heman Muftarević, penzionisani meteorolog iz Sjenice, ceo svoj radni vek proveo je u ovdašnjoj Meteorološkoj stanici Meteor.

– Ne zovu nas džabe srpskim Sibirom, neretko ovde je hladnije nego u Novosibirsku, Krasnojarsku ili Jakutsku, po hladnoći poznatim ruskim gradovima. Ceo Pešter je u kotlini, okružena Golijom, Jadovikom, Ninajom, Zlatarom i Javorom sa kojih struji hladan vazduh koji se kao teži spušta u najniže delove Sjenice gde se stvaraju takozvana vazdušna jezera koja padaju skoro do tla i donose polarne hladnoće. Najhladnije je kada ima snega, kada je vedro, tiho i bez vetra, zato se svi radujemo kada se naoblači – objašnjava Muftarević.

Čarape i pršuta
Upravo zbog tih vazdušnih jezera koja se spuštaju nisko i po zakonu inverzije istiskuju topliji i lakši vazduh u visinu, dešava se da je u centru Sjenice za dva-tri stepena hladnije nego na Radišića brdu iznad grada gde se nalazi meteorološka stanica i gde se zvanično meri čuvena pešterska hladnoća.

Enver Dacić, stočar iz Bioca kod Karajukića Bunara, kaže da je Pešter nepredvidiv, nekada se u jednom danu promene i po tri godišnja doba.

– Počeli smo sa minus 36, a gde ćemo stići niko ne može predvideti, pa ni meteorolozi. Obično je najhladnije oko Savindana, bojim se da bi, ako je suditi po temperaturi izmerenoj u novogodišnjoj noći, ove zime mogao pasti i rekord u hladnoći. Mada smo naviknuti na polarne studeni i vremenom očvrsli da ih dobro podnosimo, malo smo se iznenadili, jer je sibirski mraz banuo bukvalno preko noći, posle neobično toplog decembra. Ipak, poučeni iskustvom, na vreme smo se opskrbili toplim vunenim čarapama, drvima, sirom, ovčavinom (paprika u pavlaci), pršutom i senom za stoku, bez toga se ne čeka zima koja ovde traje od Mitrovdana do Đurđevdana – objašnjava Dacić, kako se Pešterci pripremaju za led koji okuje visoravan preko zime.

Odsečeni od sveta

– Najgora je kad se udruže mraz, sneg i vetar, obično severac sa Golije podigne ogromne snežne dine i njima prepreči puteve ili zatrpa kuće, štale i cela sela. Tada smo bespomoćni, a nemoćni su i putari, jer sve što očiste, vetar za tren poništi – priča Safet Kovačević koji živi u zaseoku Pode na granici Srbije i Crne Gore, koji je po nekoliko meseci odsečen od ostalog sveta.

Iako je često hladnija i od Sibira, život u Sjenici i na ostalim delovima Peštera i na minus 36 teče uobičajeno, ako nema snežnih nanosa, autobusi stižu i do najudaljenijih sela, deca idu u školu, čak i na otvorenom održavaju časove fizičkog, rade fabrike, prodavnice su uglavnom dobro snabdevene. Sjenicom tako kruži anegdota o mladom Sjeničaku koji je upoznao lepu devojku i uporno joj zakazivao prvi sastanak, da bi dokazao koliko mu je stalo do nje, na rastanku joj je rekao “Čekaću te do minus 30”.

– Neobično nam je kad je toplo, a kad je hladno, za nas tu ničeg nema čudnog, na našem trgu nije bilo dočeka Nove godine, ali da je došao neki dobar pevač, sigurno bi i na minus 30 bilo raje. Dok su napolju pucali drvo i kamen, uživali smo u kafićima i diskotekama – priča Nadija Redžović, srednjoškolka iz Sjenice.

Kurjaci pred vratima

Safet Kovačević kaže da je najteže kad se približe vukovi.

– Najgore je kada nam kurjaci zaurlaju oko kuće i počnu da nasrću na tor i štalu, sa Giljeve se spuštaju izgladneli čopori koji su nekoliko puta pokušavali i kućna vrata da nam provale, nije svejedno, a ni lako opstati u ovoj nedođiji – priča Safet Kovačević koji je zbog majke Fatime ostao sam u selu bez šanse da se oženi.

Pešterci u šali vole da naglase kako ih još jedna stvar vezuje sa Rusijom – dugovečnost.

– Po broju stogodišnjaka i po načinu života slični smo Kavkazu, i tamo se, kao i mi, hrane mlekom i mlečnim proizvodima i dugo žive. Imali smo Pešteraca koji su živeli i po 120 godina, Draguna Martinović iz Jerebica kod Tutina umrla je 1996. u 121. godini, još desetine Pešteraca pregazilo je stotu. Kažu da je tajna dugovečnosti, osim u zdravoj ishrani, i u specifičnoj klimi, retke su ovde bolesti, jer mrazevi na vreme ubiju sve viruse – priča Veran Kuč iz Boljara koji je nedavno proslavio 103. rođendan.

Spašavanje staraca

Pešterci kažu da je bilo mnogo teških zima, a da je možda najteža bila pre tri godine kada je cele visoravan mesec dana bila u blokadi, pa su izgladnele starce morali da spasavaju motornim sankama, a lekovi i namirnice su dopremani helikopterima.

Pešterski rekord izmerio je pokojni Dionisije Diso Jakonić, meteorolog iz Karajukića Bunara, jedno vreme ovim poslom bavila se njegova supruga Milka, a u poslednjih nekoliko godina glavni meteorolog na najhladnijem delu Peštera je Danka Džogović koja je u noći između 1. i 2. januara izmerila minus 37, a ujutru je bilo minus 36.

– Dešavalo se da živa padne i do minus 40 stepeni, ali se taj rezultat ne beleži, jer se tačno zna kada se i kako meri temperatura. Ne bi volela da izmerim novi rekord, jer bi to značilo veliko smrzavanje celog Peštera – kaže Danka.

D. Petrović

Pogledajte još: