Ako ste prvi put ovde pogledajte FAQ. Možda cete se morati registrovati da bi pisali poruke ili videli sve forume. Da bi videli neki forum kliknite na njegovo ime dolje.
RATEL odobrio poskupljenje impulsa15. oktobar 2008. | 00:07 -> 18:51 | Izvor: B92 Beograd -- Pretplata za fiksnu telefoniju poskupela je gotovo tri puta i od 1. novembra iznosiće oko 230 dinara, a impulsi od 1. decembra biti dva puta skuplji.
(B92)U Republičkoj agenciji za telekomunikacije (RATEL) kažu da su se na ovaj korak odlučili jer su te cene u Srbiji među najnižim u Evropi, ali i da bi, kako kažu, omogućili konkurenciju u fiksnoj telefoniji. Od 1. novembra pretplata će iznositi 195 dinara bez PDV-a. Cena jednog impulsa poskupljuje mesec dana kasnije i iznosiće 60 para, takođe bez PDV-a.
U republičkoj agenciji za telekomunikacije kažu da su impulsi u Srbiji i dalje među najjeftinijima u regionu.
Međutim, kako navode, glavni razlog za ovo poskupljenje je otvaranje tržišta u fiksnoj telefoniji, kako bi u Srbiju došla konkurencija Telekomu, koji drži monopol u ovoj oblasti.
"Neće se niko javiti da to radi ukoliko nema interesa za tako nešto. U tom kontekstu neophodno je pre svega izvršiti rebalans tih cena, obezbediti adekvatnu vrednost tog tržišta, učešća na tom tržištu, ne da ono bude monopolisitčko već liberalizovano, ali omogućiti novog igrača u tome, da bude zainteresovan, da ima prihoda na tom trzistu", objašnjva Jovan Radunović iz RATEL-a.
On kaže da se povećanjem cena dovode nove kompanije na tržiste, koje će potom sniziti cene, a na primedbu da tako nešto nema logike, Radunović odgovara: "To je ono što se desilo praktično u okviru mobilne."
Ekonomista Danijel Cvijetičanin ne vidi logiku u tom objašnjenju. Ako trenutne cene nisu atraktivne za strane operatere, ne treba očekivati da će ih oni dodatno snižavati, smatra Cvjetičanin.
“To ne može biti razlog da neko ide na tržište gde će mu kasnnije cena biti manja nego sada. Naravno reč je o jednom od defektnih objašnjenja koje često slušamo, a prave razloge možda treba tražiti i u nivou deviznog kursa koji je možda nerealan, i zbog toga možda cene izgeldaju u paritetima koji nisu tačni”, ocenjuje Cvijetičanin.
Građani sa kojima je razgovarao B92 kažu da su šokirani najavljenim cenama telefonskih usluga.
Republička agencija za telkomunikacije (RATEL) tvrdi da su, prema analizama, impulsi u Srbiji među najjeftinijima u regionu.
Poskupljenja telefona
Nova cena mesečne pretplate za fiksni telefon je 195 dinara, a cena impulsa biće 0,60 dinara bez PDV-a. Podsetimo, cena jednog impulsa, bez uračunatog poreza na dodatnu vrednost, iznosila je 30 para u lokalnom saobraćaju, a u međugradskom je bila 1,5 dinara. Mesečna telefonska pretplata iznosila je 74,75 dinara.
Odluke o internetu
Pored izmena cena telefoniranja, RATEL je usvojio i tri različita pravilnika kojima se liberalizuje velikoprodaja interneta.
Radi se o pravilnicima kojima se omogućava telefoniranje preko interneta, takozvani VOIP, međunarodno povezivanje i pravilnik o mrežama.
"Mi se nadamo da će ova odluka rezultirati smanjenjem cena interneta za građane i za privredu i da će se ti pomaci videti već oko nove godine. Očekujemo da će to smanjenje biti u visini oko 30-ak odsto", najavljuje ministarka za telekomunikacije Jasna Matić.
Do kraja godne građane očekuju i povećanje cena komunalija, gradskog prevoza, prehrambenih proizvoda. U međuvremenu, već su poskupeli hrana, gas i deo komunalnih usluga.
Sve su na svoj nacin lepe, sve ljubavi moje slepe, tacno znam sta sam na svakoj voleo. Ali kad podvucem crtu, sve sa tobom gube trku, ti si ipak nesto sasvim posebno...
STARA CENA --- NOVA CENA Lokal: 15,185 pare --- 30,37 pare
1 zona: 60,74 para --- 30,37 para
2 zona: 1,215 dinara --- 1,518 dinara
3 zona: 2,278 dinara --- 1,518 dinara
* U vreme slabog saobraćaja (15-17 i 21-07, kao i nedeljom i državnim praznicima) tarifa je dvostruko jeftinija
Evo uporednog pregleda brzine kucanja impulsa za jak saobraćaj:
Lokal:
pre poskupljenja: 1 impuls na 2 minuta
posle poskupljenja: 1 impuls na 1 minut
(onima koji zovu samo lokalne brojeve troškovi se dupliraju) 1. zona:
pre poskupljenja: 1 impuls na 30 sekundi
posle poskupljenja: 1 impuls na 1 minut
(onima koji zovu samo međugrad 1. zonu troškovi se prepolovljuju) 2. zona:
pre poskupljenja: 1 impuls na 15 sekundi
posle poskupljenja: 1 impuls na 12 sekundi
(onima koji zovu samo međugrad 2. zonu troškovi rastu nekih 25%) 3. zona:
pre poskupljenja: 1 impuls na 8 sekundi
posle poskupljenja: 1 impuls na 12 sekundi
(onima koji zovu samo međugrad 3. zonu troškovi opadaju za 33%)
Jasno je, međutim, da svi imamo najviše troškova u lokalu, a najmanje zovemo nekoga na drugom kraju zemlje.
Evo proračuna za dva primera:
1) Korisnik koji 10 sati mesečno u skupoj i 20 sati u jeftinoj tarifi tarifi provede surfujući (lokalni broj provajdera ili SMIN) i ne pravi međugradske pozive:
PRE (bez PDV-a):
• pretplata 40 dinara (obuhvata 150 impulsa)
• 10 sati tj. 600 minuta u lokalu u skupoj tarifi. Tarifiranje na 2 minuta. Ukupno 300 impulsa.
• 20 sati tj. 1200 minuta u lokalu u jeftinoj tarifi. Tarifiranje na 4 minuta. Ukupno 300 impulsa.
UKUPNO (bez PDV-a): 40 dinara + 600 impulsa - 150 impulsa uključenih u pretplatu = 40 dinara + 450 impulsa = 40 dinara + 136,665 dinara = 176,665 dinara UKUPNO (s PDV-om od 18%): 208,46 dinara
POSLE (bez PDV-a):
• pretplata 40 dinara (ne obuhvata impulse)
• 10 sati tj. 600 minuta u lokalu u skupoj tarifi. Tarifiranje na 1 minut. Ukupno 600 impulsa.
• 20 sati tj. 1200 minuta u lokalu u jeftinoj tarifi. Tarifiranje na 2 minuta. Ukupno 600 impulsa.
UKUPNO (bez PDV-a): 40 dinara + 1200 impulsa = 40 dinara + 364,44 dinara = 404,44 dinara UKUPNO (s PDV-om od 18%): 477,24 dinara
Surferu iz primera račun će poskupeti 2,3 puta tj. za oko 130%.
Zahvaljujući ovome, modemski pristup će postati znatno neisplativiji: za sat surfovanja Telekomu će umesto 11 dinara u skupoj i 5,5 dinara u jeftinoj tarifi sada plaćati 22 dinara u skupoj i 11 u jeftinoj tarifi, a tu su i troškovi od barem desetak dinara po satu za provajdera, pa će mnogi koji vise na netu više od sat dnevno biti podstaknuti da pređu na kablovski Net, ADSL ili wireless, naravno pod uslovom da im je išta od toga dostupno.
Znatno je blaže poskupljenje za one koji imaju veći broj međugradskih razgovora:
2) Korisnik koji ima ukupno 20 sati razgovora, 14 u lokalu i po 2 u svakoj od zona i koji ne vodi previše računa o tome kada telefonira, pa polovinu razgovora obavlja u jeftinoj, a polovinu u skupoj tarifi:
PRE (bez PDV-a):
• pretplata 40 dinara (obuhvata 150 impulsa)
• 7 sati tj. 420 minuta skupe tarife u lokalu. Tarifiranje na 2 minuta. Ukupno 210 impulsa.
• 7 sati tj. 420 minuta jeftine tarife u lokalu. Tarifiranje na 4 minuta. Ukupno 105 impulsa.
• 1 sat tj. 60 minuta skupe tarife u 1. zoni. Tarifiranje 2× u minuti. Ukupno 120 impulsa.
• 1 sat tj. 60 minuta jeftine tarife u 1. zoni. Taraifiranje 1× u minuti. Ukupno 60 impulsa.
• 1 sat tj. 60 minuta skupe tarife u 2. zoni. Tarifiranje 4× u minuti. Ukupno 240 impulsa.
• 1 sat tj. 60 minuta jeftine tarife u 2. zoni. Tarifiranje 2× u minuti. Ukupno 120 impulsa.
• 1 sat tj. 60 minuta skupe tarife u 3. zoni. Tarifiranje na 8 sekundi tj. 7,5× u minuti. Ukupno 450 impulsa.
• 1 sat tj. 60 minuta jeftine tarife u 3. zoni. Tarifiranje na 16 sekundi tj. 3,75× u minuti. Ukupno 225 impulsa.
UKUPNO (bez PDV-a): 40 dinara + (210+105+120+60+240+120+450+225) impulsa - 150 impulsa uključenih u pretplatu = 40 dinara + 1530 impulsa - 150 impulsa = 40 dinara + 1380 impulsa = 40 dinara + 419,106 dinara = 459,106 dinara UKUPNO (s PDV-om od 18%): 541,74 dinara
POSLE (bez PDV-a):
• pretplata 40 dinara
• 7 sati tj. 420 minuta skupe tarife u lokalu. Tarifiranje na 1 minut. Ukupno 420 impulsa.
• 7 sati tj. 420 minuta jeftine tarife u lokalu. Tarifiranje na 2 minuta. Ukupno 210 impulsa.
• 1 sat tj. 60 minuta skupe tarife u 1. zoni. Tarifiranje na 1 minut. Ukupno 60 impulsa.
• 1 sat tj. 60 minuta jeftine tarife u 1. zoni. Taraifiranje na 2 minuta. Ukupno 30 impulsa.
• 1 sat tj. 60 minuta skupe tarife u 2. zoni. Tarifiranje na 12 sekundi tj. 5× u minuti. Ukupno 300 impulsa.
• 1 sat tj. 60 minuta jeftine tarife u 2. zoni. Tarifiranje na 24 sekunde tj. 2,5× u minuti. Ukupno 150 impulsa.
• 1 sat tj. 60 minuta skupe tarife u 3. zoni. Tarifiranje na 12 sekundi tj. 5× u minuti. Ukupno 300 impulsa.
• 1 sat tj. 60 minuta jeftine tarife u 3. zoni. Tarifiranje na 24 sekunde tj. 2,5× u minuti. Ukupno 150 impulsa.
UKUPNO (bez PDV-a): 40 dinara + (420+210+60+30+300+150+300+150) impulsa = 40 dinara + 1620 impulsa = 40 dinara + 491,994 dinara = 531,994 dinara UKUPNO (s PDV-om od 18%): 627,76 dinara
BEOGRAD - Evro danas prema zvaničnom srednjem kursu košta 32 pare više nego juče i srednji kurs je 82,99 dinara za evro.
Zvanični srednji kurs juče je bio 82,67 dinara za evro.
Narodna banke Srbije je u sredu 15. oktobra na međubankarskom tržištu prodala 20 miliona evra, dok je u ponedeljak, 13. oktobra prodala 60 miliona evra, a prošle sedmice je intervenisala sa prodajom 80 miliona evra.
U 2008. godini dinar je najvišu vrednost dostigao 7. avgusta, kada je kurs bio 75,75 dinara za evro, a najslabiji je bio 12. maja, dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji, kada se evro menjao za 83,87 dinara.
__________________ Moja vrata su uvek otvorena... Neka ti ne bude neugodno izaci.
Dinar slabiji prema evru za 1,4 odsto, kurs 82,2416
BEOGRAD - Kurs dinara prema evru danas je, posle trodnevne tendencije rasta, oslabio za 1,17 dinara ili za 1,4 odsto, tako da je srednja vrednost, prema zvaničnoj listi Narodne banke Srbije - 82,2416 dinara.
Dinar je posle tendencije pada prema evru, koja je kulminirala kursom od 82,9924 dinara za evro, 17. oktobra, od 20. oktobra počeo svakodnevno da beleži rast vrednosti prema zajedničkoj valuti EU i juče je vredeo 81,0721 dinara.
Mere, koje je NBS donela 17. oktobra, radi poboljšanja likvidnosti bankarskog sektora, imale su pozitivan efekat na stabilnost međubankarskog deviznog tržišta, pa je istog dana tokom prepodnevne trgovine dinar ojačao za jedan odsto.
Guverner Radovan Jelašić je prošle nedelje istakao da će se kurs i dalje formirati tako da ne bude značajnih dnevnih fluktuacija koje bi poremetile funkcionisanje deviznog tržišta.
NBS neće po svaku cenu koristiti devizne rezerve da bi se suprotstavljala trendu, tako da će biti uvažen i uticaj kursa na ostvarenje ciljanog raspona inflacije i obezbeđenje adekvatnosti deviznih rezervi, kazao je Jelašić.
Najvišu vrednost u ovoj godini dinar je imao 7. avgusta, kada je srednji kurs evra bio 75,7543 dinara, što je najveća vrednost domaće valute od 16. oktobra 2004.
Evro je u ovoj godini najveću vrednost zabeležio dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji, 12. maja, kada je vredeo 83,8674 dinara.
Srbija je možda jedina zemlja u svijetu u kojoj je iz godine u godinu sve veci broj novooboljelih od cerebrovaskularnih oboljenja. Moždani udari su na prvom mjestu po uzroku smrtnosti, a što je posebno zabrinjavajuce, sve su cešci kod mladih osoba. Trecina ovakvih pacijenata ima manje od 65 godina, a pet odsto svih moždanih udara dožive osobe starosti od 15 do 45 godina.
Na 100.000 stanovnika svake godine ima od 200 do 250 novoobolelih, a kad se saberu i cerebralne i kardiovaskulane bolesti od njih pati 60 odsto populacije.
__________________ Nista nije vazno , kao vjestina nasih osjecaja kad primi boje ljubavi
i nista ne treba osporiti promjenama koje nastaju u vremenu cekanja
Reško,pod hitno da počneš da čitaš Blic! Kurir ovo ne pominje,a i ja sam sad postavio "tvojeg"ministra! Dužan si mi,da znaš....istom merom..
Žitelji najugroženijih područja čekaju odluku o rebalansu budžeta U nerazvijenim opštinama Srbije živi 800.000 ljudi
Autor: D. Veljković | Foto:Beta | 03.11.2008. - 05:00
Od usvajanja rebalansa budžeta u Skupštini zavisi i pomoć najnerazvijenim opštinama, kojih je 46 u Srbiji. Pare za program Vlade i planove lokalnih samouprava biće dobrim delom nabavljene iz budžeta. Planova, dakle, već ima, a kad će se krenuti sa njihovom realizacijom, zavisi od poslanika. U međuvremenu, najveća sirotinja jedva sastavlja kraj s krajem u ovim opštinama u kojima su najmanje plate, a najveća nezaposlenost. Mladi nezaustavljivo beže u velike gradove.
Lebane, Preševo, Trgovište i Dimitrovgrad su po stopi nezaposlenosti najnerazvijenije opštine u Srbiji. U Lebanu je, recimo, prosečna septembarska plata za radnike u manjim pogonima iznosila osamo i po hiljada dinara!
----
Na najnovijoj listi je 46 najmanje razvijenih opština, u kojima živi više od 800.000 stanovnika. Devet takvih opština nalazi se na Kosovu, ali se ne zna koje su - jer ih Vlada Srbije nije imenovala uredbom kojom je jula ove godine oformila službu za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, na čijem je čelu ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin.
Da bi nerazvijena područja bila izvučena iz dugotrajnog društvenog zapećka, mora im se dati novac pre svega za izgradnju dobre putne mreže, ali i za struju, vodu, kanalizaciju, kao i za podizanje standarda građana, jer je reč i o područjima koja decenijama demografski izumiru. Prvi korak je izgradnja puteva.
Ministarstvo za infrastrukturu ove budžetske godine ima na raspolaganju oko devet milijardi dinara (nezavisno od Kancelarije za održivi razvoj koju vodi ministar Ugljanin) namenjenih za poboljšanje lokalne infrastrukture, prevashodno putne mreže, kaže za „Blic” dr Rajko Perić, državni sekretar u tom ministarstvu.
Novac je većim delom iz NIP, ostatak direktno iz budžeta, i ovo ministarstvo nastoji, kako Perić dodaje, da vodi računa o ravnomernom regionalnom razvoju kroz oko 700 projekata koliko ih u ovom trenutku ima. Prilikom odobravanja sredstava, dodaje Perić, vodi se računa i o tome da se izađe u susret opštinama koje imaju skromnije budžete, a njih je najviše u istočnoj i južnoj Srbiji.
- Putna mreža je alfa i omega svega. Tek potom ulaže se u vodu, struju, kanalizaciju, što su preduslovi za dovođenje investitora, samim tim za razvoj privrede i novog zapošljavanja, a bez toga nema ni govora o razvoju Srbije - ističe Perić.
Prema rečima ministra Sulejmana Ugljanina, koji vodi službu za održivi razvoj, u jeku je skeniranje problema koje decenijama imaju naše tradicionalno najnerazvijenije opštine. Ovaj projekat odnosi se, naglašava Ugljanin za „Blic”, i na dostizanje održivog razvoja nerazvijenih opština i na borbu protiv siromaštva u njima, jer ova dva problema idu „ruku pod ruku”.
tim stručnjaka
- Nerazvijeno područje Srbije (bez Kosova) obuhvata 37 opština, koje su prema indikatorima razvijenosti tipizirane u dve grupe: ekonomski nerazvijena i područja sa posebnim razvojnim problemima. Na nerazvijenom području živi 12,4 odsto stanovništva Srbije. Kriterijumi za utvrđivanje stepena nerazvijenosti bili su nacionalni dohodak po stanovniku, stopa nezaposlenosti, stanje infrastrukture, stambeni uslovi, brojnost socijalno ugroženih grupa kao što su deca, stare osobe, invalidi, izbeglice, Romi, ruralno stanovništvo i neobrazovani građani - ističe ministar Ugljanin, koji ukazuje na to da je siromaštvo pre svega koncentrisano na jugu i jugoistoku Srbije.
- U programima unutar projekta održivog razvoja, borbe protiv siromaštva i finansiranja povećanja zaposlenosti u privredno nedovoljno razvijenim i izgrazito emigracionim područjima učestvovaće sva ministarstva u skladu sa svojim prerogativima. U toku je formiranje međusektorskog stručnog tima, preko kojeg će biti koordiniran rad sa ostalim ministarstvima. Kad je o finansiranju reč, novac će biti obezbeđen u budžetu, ali će se koristiti i sredstva iz Predpristupnih i drugih međunarodnih fondova. Računamo i na strane investitore, dijasporu ali i na samu lokalnu samoupravu - objašnjava ministar Ugljanin.
Tempo realizacije projekta zavisiće od toga koliko će para za ovu namenu biti izdvojeno za budžetsku 2009. godinu, ali i od spremnosti lokalnih samouprava. Ugljanin kaže da mu je cilj da u svih 46 opština bude finansiran „bar po jedan projekat koji je u vrhu prioriteta”. On navodi primer Brodareva, dela opštine Prijepolje, izdvojenog 25 kilometara od gradskog jezgra, u kojem živi oko 10.000 građa na koji nemaju vodovod ni kanalizaciju, zbog čega deca i danas obolevaju od žutice.
zaustaviti migracije
- Ove probleme ne može da reši niko sa strane i rešenje može da bude u tome da se to naselje izdvoji u zasebnu opštinu čime bi se zaustavila migraciona kretanja, ali i stvorili uslovi za povratak stručnih kadrova iz Beograda, Sarajeva, Podgorice i Zapadne Evrope - predlaže ministar Ugljanin.
Vlada preko ove službe namerava, kako Ugljanin pojašnjava, da finansira i podstiče projekte koje kao prioritete kandiduju same opštine. Ali, kako ministar apostrofira, to mogu biti projekti koji podstiču zapošljavanje, efikasnost socijalne i zdravstvene zaštite, bolji položaj penzionera i starih osoba, obrazovanje, regionalni i ruralni razvoj, ekološki aspekt razvoja… Sa svoje strane i država ima posla, primera radi, da se pozabavi podsticanjem decentralizacije državnih funkcija, davanjem poreskih i carinskih olakšica ovim područjima, olakšice prilikom kupovine nepokretnosti, davanje prednosti nerazvijenim područjima u oblasti registracije slobodnih zona...
- U budžetu se moraju naći sredstva za finansiranje izrade strategija održivog razvoja nerazvijenih i devastiranih područja, finansiranje izrade prostornih, urbanističkih i razvojnih planova, otvaranja industrijskih zona u nerazvijenim opštinama i prigraničju (otkup zemljišta, eksproprijacija, uređenje zemljišta, komunalne infrastrukture, formiranje akcionarskih društava za upravljanje industrijskim zonama), finansiranje kancelarija agencija za regionalni razvoj u zemljama EU, prekookeanskim zemljama, na Bliskom i Srednjem Istoku - navodi ministar Ugljanin.
On veli da će u nerazvijenim opštinama država otvarati ispostave nekih republičkih institucija, kao što je Zavod za javno zdravlje, kancelarija za privredne registre… Sve do edukacije lokalnog stanovništva radi dizanja svesti o razlozima i uzrocima nerazvijenosti i siromaštva, kao i posebne brige o mladim talentima iz ovih područja.
- Srbiji jeste potrebna posebna politika podsticaja održivog razvoja nedovoljno razvijenih opština, od popravljanja infrastrukture, obrazovanja, preko komunikacije do informisanja i prekvalifikacije nezaposlenih prema stanju u organizovanoj i sivoj ekonomiji. To je put ka trajnoj ekonomsko-političko-socijalnoj stabilnosti u kojoj će ljudi težiti Srbiji, a ne da beže u beli svet - zaključuje ministar Ugljanin, uz opasku da tako Srbija, istovremeno, postaje poželjan partner EU.
Infrastruktura jedan od prioriteta
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da je predloženi rebalans budžeta Srbije održiv i da je rezultat kompromisa o novim prioritetima Vlade Srbije.
Prioriteti Vlade, zbog kojih su povećani budžetski rashodi, jesu, kako je navela, povišica penzija, ulaganje u infrastrukturu i strateške investicije, kao i pomoć mladim talentima.
Podrška neće izostati
Od Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja očekujemo da našem sektoru za regionalni razvoj predstavi planove koji su predviđeni njihovim projektom, ali u startu možemo reći da ćemo učiniti sve da se ti projekti što bolje realizuju, kaže za „Blic” Nikola Papak, savetnik potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića.
Lebane Posao čeka 5.000 ljudi
U Lebanu, opštini sa 24.250 stanovnika, gotovo da ne radi nijedno od pet većih proizvodnih preduzeća. Na posao godinama čeka pet hiljada radno sposobnih stanovnika. Razlog što investitori zaobilaze Lebane jesu nerešeni imovinski odnosi oko zemljišta na kome se nalaze propali industrijski giganti.
- Bivša tekstilna fabrika „Eksportekst”, recimo, prostire se na 13 hektara zemljišta i ima odlično očuvane pogone. Za tu lokaciju zainteresovana je beogradska firma „Fruit soul” za proizvodnju prirodnih sokova. U prvoj fazi uposlila bi 80 radnika i još 500 kooperanata, što bi za Lebane značilo pravi bum. Međutim, zemljište se nalazi u vlasništvu Republike - navodi predsednik opštine Mića Stanković. M. Ž. I.
Dimitrovgrad Nužna pomoć Vlade
- Prema poslednjim podacima u Dimitrovgradu na posao čeka oko 1.800 ljudi - kaže predsednik opštine Dimitrovgrad dr Veselin Veličkov. On dodaje da ova pogranična opština velike nade za svoj dalji razvoj polaže u izgradnju Robno-transportno logističkog centra u zoni prema graničnom prelazu Gradina.
- Jasno je da bez pomoći Vlade nećemo moći sami da izgradimo ovaj objekat, koji bi nam otvorio oko 300 novih radnih mesta - kaže za ‘’Blic’’ dr Veličkov. Z. P.
Đaci iz Srbije najbolji na Ruskoj matematičkoj olimpijadi
Učenici Matematičke gimnazije iz Beograda osvojili su pojedinačno pet prvih mesta i ekipno bili najbolji na Ruskoj matematičkoj olimpijadi, na kojoj je učestvovalo 200 učenika, saopštio je direktor škole Srđan Ognjanović. U ekipi Srbije bili su Luka Milićević, učenik trećeg razreda, najmlađi osvajač zlatne medalje 2008. na Međunarodnoj olimpijadi iz matematike, učenik prvog razreda Teodor fon Burg i učenici trećeg razreda Dušan Milijančević i Aleksandar Vasiljković. Oni su, pod vođstvom profesora Nenada Lazarevića i Mirjane Perovanović, u pojedinim takmičenjima osvojili pet prvih, tri druge i dve treće nagrade, kao i dve pohvale.
Vojvođanska institucija primljena u evropsku organizaciju
Kancelarija za evropske poslove Vojvodine postala je član Mreže za razvoj, inovacije i biznis centralne i jugoistočne Evrope (RIBN), sa sedištem u Briselu. Članstvo u RIBN u skladu je sa odlukom Izvršnog veća da Kancelarija za evropske poslove treba da radi na objedinjavanju i usmeravanju aktivnosti pokrajinskih institucija u evropskim integracijama, kao i da sarađuje sa međunarodnim i evropskim organima i institucijama, navodi se u saopštenju. U RIBN su i Evropska akademija nauka i umetnosti, Regija Stokholm, Hrvatska privredna komora, regije iz Belgije, Mađarske, Finske, Italije, Slovenije, Švedske i Turske.
Sutra presek kretanja cena nafte na svetskom tržištu
Ministarstvo rudarstva i energetike napraviće sutra presek kretanja cena nafte na svetskom tržištu, posle čega bi gorivo u Srbiji već od vikenda, prema dosadašnjim kretanjima cena naftnih derivata, moglo da pojeftini za 1,5 do dva dinara po litru. Ministarstvo rudarstva i energetike uputiće potom zahtev ministarstvima finansija i trgovine za korekciju cene goriva
"Jugo" se više ne proizvodi, a "zastava 101" do 20. novembra
KRAGUJEVAC - U fabrici automobila u Kragujevcu do 20. novembra će biti proizvedeno još 320 vozila "skala 101" i posle toga će zvanično biti ugašen stari Zastavin program.
Proizvodnja "juga" i "floride" već je obustavljena, a proizvodnja "skale 101" odnosno "zastave 101" završiće se montažom poslednjeg vozila koje će biti označeno brojem 1.045.258.
Kako je agenciji Beta kazao direktor Centra za planiranje u fabrici automobila Zoran Milanović, proizvodnja "juga" prekinuta je juče, kada je sa montažne trake sišao poslednji "jugo", sa brojem 794.428.
Po Milanovićevim rečima, proizvedeno je poslednjih devet vozila "jugo koral in 1 ekonomik".
"Početak proizvodnje Zastavinog 'juga' 1980. obeležili smo pompezno, a završetak proizvodnje tiho, jer je trenutak bio tužan za sve nas", rekao je Milanović.
On je kazao da nije želeo da se fotografiše ispred poslednjeg primerka "juga" jer želi da pamti "samo srećne dane kada je krenula proizvodnja novog Zastavinog vozila".
Na ispraćaj "juga" u penziju nisu pozvani mediji, pa je događaj prošao nezapaženo.
Direktor fabrike automobila Radomir Petrović rekao je agenciji Beta da poslednji jugo neće biti prodat već će najverovatnije "otići u muzej".
Nedavno je prestala i proizvodnja "floride", koja je do sada izrađena u 29.950 primeraka.
Fijat i Srbija su 29. septembra ove godine potpisali ugovor o zajedničkom ulaganju, a zajedničko preduzeće Fijat automobili Srbija osnovano je 14. oktobra.
Ugovorom je predviđeno da zajedničko preduzeće nastavi da proizvodi "zastavu 10", koja je deo novog Zastavinog programa i radi se po Fijatovoj licenci, a da do kraja iduće godine postane jedini proizvođač jednog novog Fijatovog modela za tržište EU.
Obicno , proizvodjaci automobila gledaju da svake godine urade neku inovaciju na autu, sto nije bio slucaj sa Yugom. Yugo iz 1980 i ovaj zadnji iz 2008 god nemaju puno razlika
RATEL odobrio poskupljenje impulsa 
(B92)U Republičkoj agenciji za telekomunikacije (RATEL) kažu da su se na ovaj korak odlučili jer su te cene u Srbiji među najnižim u Evropi, ali i da bi, kako kažu, omogućili konkurenciju u fiksnoj telefoniji. Od 1. novembra pretplata će iznositi 195 dinara bez PDV-a. Cena jednog impulsa poskupljuje mesec dana kasnije i iznosiće 60 para, takođe bez PDV-a. 
sto znaci 
