Ako ste prvi put ovde pogledajte FAQ. Možda cete se morati registrovati da bi pisali poruke ili videli sve forume. Da bi videli neki forum kliknite na njegovo ime dolje.
1594. - Rođen je švedski kralj Gustav II Adolf, veliki vojskovođa, vojni i državni reformator. Uspešno je okončao ratove s Danskom, Poljskom i Rusijom i osigurao dominaciju Švedske na Baltiku. U Tridesetogodišnjem ratu (od 1630) naneo je niz poraza katoličkim snagama grofa Tilija. Poginuo je u novembru 1632. u bici kod Licena, u kojoj je njegova vojska potukla armiju nemačkog generala Valenštajna. Uoči njegove smrti Švedska je bila najjača sila u Evropi. Nasledila ga je kćerka Kristina.
1608. - Rođen je engleski pisac Džon Milton, koji se smatra najvećim engleskim pesnikom uz Šekspira. Pristalica Olivera Kromvela i građanske revolucije, postao je 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i počeo da piše političke, religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je u vreme restauracije slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo ("Izgubljeni raj", "Ponovo zadobijeni raj", "Samson Borac").
1641. - Umro je flamanski slikar Anton van Dajk, čuveni portretista, dvorski slikar engleskog kralja Čarlsa I od 1632.
1824. - U peruanskom ratu za nezavisnost snage južnoameričkog revolucionara Simona Bolivara porazile su špansku armiju u bici kod Ajakuča u Peruu, koja je bila presudna za sticanje nezavisnosti Perua.
1886. - Rođen je američki pronalazač Klarens Birdsej poznat po pronalasku dubokog zamrzavanja kao načina za održavanje namirnica. Pretpostavlja se da je za svoj pronalazak koristio iskustvo domorodaca sa Aljaske.
1905. - U Drezdenu je izvedena premijera opere jednočinke "Saloma" Ričarda Štrausa, komponovane prema priči Oskara Vajlda. Publika je izrazila zgražanje nad skarednošću predstave.
1905. - Francuska je donela dekret o odvajanju države od crkve.
1910. - Umro je srpski pisac Laza Kostić, koji je u poeziju uneo nove i smele oblike i obogatio srpski književni jezik novim izrazima. Bio je začetnik srpske avangardne lirike, a nekoliko njegovih pesama spada u najbolja ostvarenja srpskog romantizma ("Santa Maria della Salute", drame "Maksim Crnojevic", "Pera Segedinac").
1916. - Rodjen je u Njujorku, pod pravim imenom Issur Danielovitch Demsky, američki glumac i producent jevrejskog porekla Kirk Daglas (Douglas).
1917. - Turske trupe predale su Britancima u Prvom svetskom ratu Jerusalem, koji je pod truskom dominacijom bio od 1517.
1926. - Rođen je španski borac s bikovima Luis Migel Lukas "Domingin", koji se smatra najboljim borcem s bikovima u 20. veku. Njegova veština inspirisala je američkog pisca Ernesta Hemingveja.
1941. - Kina je u Drugom svetskom ratu objavila rat Japanu, Nemačkoj i Italiji.
1961. - Afrička država Tanganjika stekla je nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta, s premijerom Džulijusom Njerereom. Na isti dan 1962. Tanganjika je postala republika.
1985. - Generalna skupština UN je jednoglasno prihvatila rezoluciju kojom se svi akti terorizma osuđuju kao kriminal.
1985. - Bivši predsednik Argentine general Horhe Videla i njegov sledbenik član vojne hunte admiral Emilio Masera osuđeni su na doživotnu robiju zbog učešća u "prljavom ratu" protiv gradske gerile i političkih protivnika (1976-82) tokom kojeg je nestalo 9.000 ljudi.
1987. - Protestima na području Gaze počela je prva intifada - pobuna Palestinaca protiv izraelske okupacije. Ustanak je potom zahvatio Zapadnu obalu i Jerusalem.
1990. - Leh Valesa, (Lech Wałęsa) bivši lider sindikata "Solidarnost", pobedio je na predsedničkim izborima u Poljskoj.
1990. - Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji nakon 45 godina vladavine komunista, pobedila je Socijalistička partija Srbije (bivši komunisti), a za predsednika Srbije izabran je lider te partije Slobodan Milošević.
1992. - Poštujući sankcije UN protiv SR Jugoslavije Svetska fudbalska federacija zabranila je jugoslovenskoj reprezentaciji da učestvuje u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo u SAD 1994.
1994. - Partija "Šin fejn", političko krilo Irske republikanske armije, prvi put je posle više od 70 godina otpočela mirovne razgovore s britanskom vladom.
1995. - Vrhovni sud Poljske potvrdio je pobedu Aleksandra Kvašnjevskog na novembarskim predsedničkim izborima i odbacio žalbu pristalica njegovog poraženog rivala Leha Valese.
1996. - UN su odobrile primenu dugo odlaganog sporazuma s Irakom oprodaji ograničenih količina nafte za hranu, čime se Irak vratio na svetsko tržište nafte prvi put od invazije na Kuvajt 1990.
1999. - Srpske vlasti osudile su predsednicu Lige albanskih žena pesnikinju Fljoru Brovinu na 12 godina zatvora. Brovina je puštena na slobodu 2000. po odlasku Slobodana Miloševića s vlasti.
2000. - SR Jugoslavija i bivša jugoslovenska republika Slovenija uspostavile su diplomatske odnose.
2002. - Američka avionska kompanija "Junajted Erlajns" podnela je zahtev za bankrot, što je najveći slučaj bankrotstva u istoriji avioindustrije.
2002. - Indonežanska vlada i predstavnici oslobodilačkog pokreta Aceh potpisali su primirje, u cilju okončanja nemira koji su 26 godina potresali provinciju Aceh, a u kojima je poginulo oko 30.000 ljudi.
__________________ Glasom koga nemam, u jeziku koga nemam, o kući koju nemam, ja pjevam pjesmu majko!!!
1845. - Engleski građevinski inženjer Robert Tompson patentirao je prve pneumatske gume.
1896. - Umro je u San Remu u Italiji, švedski industrijalac Alfred Nobel, pronalazač dinamita (1867) koji je bogatstvo stečeno tim pronalaskom uložio u osnivanje fondacije iz koje će se dodeljivati nagrade za vanredna dostignuća u različitim oblastima ljudskog delovanja. Nobelove nagrade dodeljuje svake godine Kraljevska švedska akademija nauka na dan njegove smrti, a prvi put su dodeljene 1901.
1898. - Potpisan je Pariski mirovni ugovor kojim je okončan američko-španski rat. Španija se odrekla Kube i Portorika, a za 20 miliona dolara ustupila je Amerikancima Filipine i Guam.
1902. - Završena je izgradnja Asuanske brane u Egiptu, kojom je regulisan tok reke Nil.
1903. - Marija Kiri (Marie Curie) je dobila Nobelovu nagradu za fiziku, kao prva žena od početka dodeljivanja ove prestižne nagrade.
1926. - Umro je Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih političara u istoriji Srbije i Jugoslavije, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke (1881-1926). Prvi put je bio predsednik vlade Srbije 1891, a od 1903. sastavio je 22 vlade u vreme tri kralja: Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića. Bio je šef delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919-20.
1936. - Abdicirao je britanski kralj Edvard VIII, jer nije želeo da se odrekne ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson, kako je to od njega tražio premijer Stenli Boldvin. Posle abdikacije dobio je titulu vojvode od Vindžora. Nasledio ga je Džordž VI.
1941. - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu u Južno kineskom moru potopili britanske ratne brodove "Ripals" i "Princ od Velsa", na kojima je poginulo oko 800 ljudi.
1948. - Generalna skupština UN je usvojila Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka. Ovaj datum obeležava se kao Dan ljudskih prava.
1960. - Rodjen je Kenet Brana (Kenneth Branagh), britanski glumac i režiser.
1963. - Zanzibar, britanski protektorat od 1890, stekao je nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta. Naredne godine postao je republika i s Tanganjikom stvorio novu državu koja je dobila naziv Tanzanija.
1964. - Nobelovu nagradu za mir dobio je Amerikanac Martin Luter King, borac za građanska prava crnaca.
1967. - Prva komercijalna termonuklearna eksplozija izvršena je u Novom Meksiku (SAD) radi vađenja prirodnog gasa iz podzemlja.
1980. - Milton Obote proglašen je predsednikom Ugande, kao prvi afrički šef države koji se vratio na vlast posle zbacivanja vojnim udarom. Vojska ga je 1985. drugi put zbacila s vlasti.
1991. - Jugoslovenska narodna armija se povukla iz Zagreba i Hrvatske, ali su borbe između Srba i hrvatskih snaga nastavljene.
1996. - Predsednik Južne Afrike Nelson Mandela potpisao je ustav kojim su svi građani, bez obzira na rasu, izjednačeni pred zakonom, kao završni čin u demontiranju sistema aparthejda u toj zemlji.
1998. - Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu osudio je bosanskog Hrvata Antu Furundžiju na 10 godina zatvora zbog mučenja i silovanja zatočenika u bosanskom ratu. To je bila prva presuda kojom je silovanje označeno kao ratni zločin.
2001. - U Prištini je konstituisana Skupština Kosova, prva od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu u julu 1999. Za predsednika je izabran Albanac Nedžat Daci, a predstavnici Srba Oliver Ivanović i Gojko Savić postali su članovi petočlanog veća Predsedništva Skupštine.
2001. - Generalni sekretar UN Kofi Anan dobitnik je Nobelovenagrade za mir.
2002. - Bivši američki predsednik Džimi Karter primio je Nobelovu nagradu za mir.
2003. - Šef UNMIK-a Hari Holkeri predstavio je u Prištini dokument "Standardi za Kosovo" čija će implementacija u kosovsko društvo biti od značaja kod ocenjivanja da li je Kosovo dostiglo standarde demorkatskog društva koje međunarodna zajednica traži pre početka rešavanja statusa Kosova. Taj dokument prihvatio je i Savet bezbednosti UN.
2003. - Haški tribunal osudio je bivšeg oficira Vojske Republike Srpske Dragana Obrenovića, koji je priznao krivicu, na 17 godina
2004. - Avion kompanije "Junajted erlajns" sleteo je u vijetnamski grad Ho Ši Min i to je prvi američki putnički avion koji je sleteo u tu zemlju od Vijetnamskog rata.
1282. - Umro je car Mihailo VIII, osnivač poslednje vizantijske dinastije Paleologa (1259) i obnovitelj carstva nakon 57 godina latinske okupacije. Premestio je prestonicu iz Nikeje u Carigrad koji je osvojio 1261. i uspešno se odupirao namerama Karla Anžujskog i Mlečana da uspostave Latinsko carstvo. Nasledio ga je sin Andronik II.
1475. - Rođen je italijanski sveštenik Đovani de Mediči, papa Lav X od 1513. do smrti 1521. Kao veliki zaštitnik umetnosti učinio je Rim centrom evropske kulture. Uprkos naporima, uključujući ekskomunikaciju osnivača protestanske crkve u Nemačkoj Martina Lutera, nije uspeo da suzbije "jeres" - pokret verske reformacije započet tokom njegovog pontifikata, i spreči stvaranje protestantske crkve.
1803. - Rođen je francuski kompozitor Ektor Berlioz (Hector), tvorac romantičarske programske muzike i utemeljitelj modernog orkestra ("Fantastična simfonija", "Romeo i Julija").
1810. - Rođen je francuski pisac Alfred de Mise. Nesrećna ljubav s književnicom Žorž Sand inspirisala ga je za pesme "Noći", a u autobiografskom romanu "Ispovest jednog deteta ovog veka" opisao je "bolesti veka" i sumrak ideala. Njegovim najboljim dramskim delima smatraju se "Marijanine ćudi" i "Ne šali se s ljubavlju".
1843. - Rođen je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.
1858. - Svetoandrejska skupština izvršila je smenu dinastije u Srbiji zbacivši kneza Aleksandra Karađorđevića. Na presto je vraćen Miloš Obrenović, a za njegovog naslednka proglašen je njegov sin Mihailo.
1888. - Skupština Srbije prihvatila je ustav koji je predložila Narodna radikalna stranka. Ustavom, koji je pisan po uzoru na belgijski ustav od
1831, u Srbiji je prvi put uvedena parlamentarna demokratija.
1894. - U Parizu, je otvorena prva svetska automobilska izložba na kojoj se predstavilo devet proizvođača.
1918. - Rođen je ruski pisac Aleksandar Solženjicin, koji je zbog oštre kritike staljinizma u svojim delima, postao najpoznatiji sovjetski disident krajem šezdesetih. Pripovetkom "Jedan dan Ivana Denisoviča" u književnost je uveo temu Staljinovih logora, u kojima je sam proveo devet godina. Emigrirao je 1974, a u Rusiju se vratio posle dve decenije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. ("Odjel za rak", "U prvom krugu", "Arhipelag gulag").
1937. - Fašističko Veliko veće donelo je odluku da se Italija povuče iz Lige naroda.
1941. - Nemačka i Italija su objavile rat SAD, a Kongres SAD je istog dana objavio rat tim dvema zemljama. Poljska je objavila rat Japanu, a Kuba, Kostarika, Nikaragva, Dominikanska Republika i Gvatemala Nemačkoj i Italiji.
1946. - Generalna skupština UN osnovala je UNICEF - Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci u zemljama razorenim ratom.
1972. - Američki astronauti iz broda "Apolo 17" Eugen Kernon i Harison Smit spustili su se na Mesec, u poslednjoj misiji u okviru programa "Apolo".
1973. - Zapadnonemački kancelar Vili Brant i čehoslovački premijer Lubomir Štrougal potpisali su ugovor kojim je formalno poništen Minhenski pakt iz 1938, kojim su Velika Britanija i Francuska prepustile nacističkoj Nemačkoj oblast Sudeta u Čehoslovačkoj.
1991. - U Mastrihtu je potpisan Sporazum o monetarnoj i političkoj uniji članica Evropske zajednice.
1992. - Savet bezbednosti UN je, na zahtev Makedonije, odobrio upućivanje 800 vojnika UN u tu bivšu jugoslovensku republiku.
1997. - U Kjotu je posle maratonskih pregovora potpisan Protokol o zaštiti životne sredine koji predviđa i smanjenje proizvodnje ugljen dioksida i drugih štetnih gasova za koje se smatra da izazivaju efekte "staklene bašte" i globalno zagrevanje. SAD nisu stavile svoj potpis uz objašnjenje da bi to nanelo štetu njihovoj privredi. Protokol iz Kjota, koji je potpisala 141 država, stupio je na snagu 16. februara 2005. godine.
1999. - Umro je Franjo Tuđman, predsednik Republike Hrvatske od aprila 1990, nakon prvih višestranačkih izbora u SFRJ i prvi predsednik nezavisne Hrvatske. Bio je lider Hrvatske demokratske zajednice, političke stranke koja se zalagala za izdvajanje Hrvatske iz SFRJ. Njegovom zaslugom Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila samostalnost, a u januaru 1992. stekla je međunarodno priznanje.
2000. - Izrael i Palestina obnovili su kontakte na višem nivou u cilju okončanja sukoba i pronalaženja načina za obnavljanje mirovnih pregovora.
2001. - Vrhovni sud SAD osudio je Francuza Zakariasa Musauia za učešće u terorističkim napadima 11. septembra, što je prva kazna u SAD koja se direktno odnosi na te napade.
2002. - Prva evropska svemirska letilica "Ariana-5" eksplodirala je odmah pošto je lansirana iz Francuske Gvajane, nakon čega su se dva satelita, vredna 600 miliona dolara, srušila u Atlantik.
1586. - Umro je Ištvan Batori, knezTransilvanije od 1571. i poljski kralj od 1575, koji je tokom vladavine uspeo da konsoliduje prilike u zemlji i da osigura poljsku prevlast na Baltiku. Osnovao je univerzitet u Vilnjusu 1579.
1821. - Rođen je Gistav Flober, klasik francuskog realističnog romana, autor dela "Gospođa Bovari" zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala ("Buvar i Pekiše", "Sentimentalno vaspitanje", "Salambo", "Iskušenja svetog Antonija").
1863. - Rođen je norveški slikar Edvard Munk, jedan o začetnika ekspresionističkog likovnog izraza. Radio je portrete (Ibzen, Strindberg, Malarme) i pejsaže, a najpoznatija njegova slika je "Krik".
1873. - U Srbiji je uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca - dukata, forinti, talira.
1894. - Japanske trupe su počele invaziju Koreje.
1896. - Đuljielmo Markoni je u Londonu prvi put javno prikazao bežičnu radiotelegrafiju.
1913. - Slika Leonarda da Vinčija "Mona Liza" pronađena je u Firenci, dve godine pošto je ukradena iz pariskog muzeja "Luvr".
1915. - Rođen je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova poput pesama "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za film "Odavde do večnosti".
1915. - Poleteo je prvi avion načinjen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.
1917. - Dogodila se jedan od najvećih železničkih nesreca u istoriji, u Modanu (Modane) u Francuskoj. Poginulo je 543 ljudi.
1918. - Srpska vojska je po završetku Prvog svetskog rata ušla u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije u tom gradu.
1920. - Konstituisana je Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rad skupštine, kojom je predsedavao hrvatski političar Ivan Ribar, trajao je više od šest meseci i okončan je donošenjem Vidovdanskog ustava 28. juna 1921.
1940. - Kraljevina Jugoslavija je u Drugom svetskom ratu potpisala s Mađarskom pakt o večnom prijateljstvu, u nameri da poboljša odnose s Nemačkom.
1958. - Umro je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske vlade u emigraciji u Londonu (1942-43), a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora na procesu Draži Mihailoviću. Umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji.
1958. - Umro je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, tvorac teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela.
1960. - Rodjen je Emerson Fittipaldi, brazilski automobilski trkač, vozač formule 1.
1963. - Kenija je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta s Džomom Kenijatom kao premijerom. Na isti dan 1964. postala je republika, a Kenijata prvi predsednik.
1969. - Grčka se povukla iz Saveta Evrope i time izbegla da zbogvojnog režima i kršenja ljudskih prava bude izbačena iz te evropske institucije.
1979. - Grupa generala izvršila je vojni udar u Južnoj Koreji ipreuzela vlast.
1983. - Šiitski ekstremisti aktivirali su automobile bombe ispred američke i francuske ambasade u Kuvajtu. Pet osoba je poginulo, a 86 ranjeno.
1992. - Na indonežanskim ostrvima Flores i Babi u zemljotresu je poginulo najmanje 2.200 ljudi.
1993. - Rusi su na referendumu, prvom slobodnom izjašnjavanju od1917. izglasali novi ustav kojim je predsednik Boris Jeljcin dobio široka ovlašćenja. Spor oko ustava doveo je početkom oktobra do tragičnog konflikta sa komunistima i ekstremnim nacionalistima u kojem je poginulo više od 150 ljudi.
2000. - Eritreja i Etiopija potpisale su u Alžiru mirovni sporazum kojim je okončan dvogodišnji rat oko granica.
2000. - Umro je Ndabaningi Sitole, jedan od vodećih crnačkih lidera 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Bio je osnivač i predsednik Afričke nacionalne unije Zimbabvea, koju je osnovao 1963. godine.
2002. - U Beču je Stalni savet OEBS-a odlučio da produži mandate svojih misija na prostoru bivše Jugoslavije.
2003. - Umro je bivši predsednik Azerbejdžana, Hajdar Alijev, koji se na političkoj sceni te zemlje nalazio više od 30 godina.
2005. - Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je oko 30.000 građana Iraka poginulo u ratu u toj zemlji, od početka invazije 20. marta 2003. godine.
__________________ SVE JE RELATIVNO
_______________
http://atko.se
Sve su na svoj nacin lepe, sve ljubavi moje slepe, tacno znam sta sam na svakoj voleo. Ali kad podvucem crtu, sve sa tobom gube trku, ti si ipak nesto sasvim posebno...
1545. - Počeo je sa radom Tridentski koncil koji je u maju 1542. sazvao papa Pavle III. Ekumenski koncil, na kojem je do kraja izgrađen status katoličke crkve kao dogmatske, protivreformacijske, militantne ustanove s papom-autokratom na čelu, s prekidima je zasedao do 1563. Na osnovu zaključka ovog skupa vođen je protivreformacijski pokret koji je doveo do Tridesetogodišnjeg rata između prokatoličkih i protestantskih snaga u Evropi (1618-4.
1553. - Rođen je francuski kralj Anri IV, prvi monarh iz dinastije Burbona. Idejni vođa hugenota (protestanata) kasnije je prešao na katolicizam, ali je Nantskim ediktom 1598. osigurao hugenotima verske slobode i okončao verske ratove. Tokom njegove vladavine osnovane su prve francuske kolonije u Americi. Ubio ga je rimokatolički fanatik Fransoa Ravajak.
1570. - Mirom u Šćećinu Danska je priznala nezavisnost Švedske.
1577. - Engleski moreplovac i istraživač, Frensis Drejk (Francis Drake) je isplovio na jedrenjaku 'Golden Hind' iz engleske luke Plimut (Plymouth) na svoje dugo putovanje oko sveta.
1642. - Holandski moreplovac Abel Tasman otkrio je Novi Zeland, ali se nije iskrcao iz straha od ratobornih domorodaca, pa je zasluga za otkriće pripala Englezu Džejmsu Kuku koji se 1769. iskrcao na jedno od novozelandskih ostrva.
1797. - Rođen je nemački pesnik Hajnrih Hajne (Heinrich Heine), jedan od najvećih liričara 19. veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma i izvršila je ogroman uticaj na evropsko pesništvo ("Knjiga pesama", "Romansero", "Ata Trol", "Nemačka, zimska bajka").
1806. - Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku oslobodili beogradsku varoš i naterali Turke da se povuku u Kalemegdansku tvrđavu. Tvrđava je osvojena početkom 1807, a nakon sloma ustanka 1813. Turci su ponovo zauzeli Beograd.
1847. - Engleska književnica Emili Bronte (Emily Bronte), je objavila roman Orkanski visovi (Wuthering Heights) pod pseudonimom Elis Bel (Ellis Bell).
1877. - Srpski kralj Milan Obrenović je, na poziv Rusije objavio po drugi put rat Otomanskom carstvu. U martu 1878. rat je završen mirovnim sporazumom Rusije i Turske u San Stefanu, kojim je Rusija pokušala da ostvari premoć na jugu Balkana.
1904. - U Londonu, Engleska, pušten je u rad sistem podzemne železnice koji je radio na električnu struju.
1921. - SAD, Velika Britanija, Francuska i Japan potpisali su Vašingtonski ugovor o međusobnom poštovanju ostrvskih poseda u Pacifiku.
1937. - Japanske trupe su okupirale kineski grad Nanking i u narednih šest sedmica pobile oko 200.000 Kineza, mahom civila, a krvoproliće je ušlo u istoriju pod nazivom "silovanje Nankinga".
1939. - U prvoj velikoj pomorskoj bici u Drugom svetskom ratu britanske krstarice "Ekseter", "Ajaks" i "Ahil" su kod zaliva La Plata u Atlantskom okeanu teško oštetile i onesposobile nemački bojni brod "Graf Špe", koji je tokom gusarskog krstarenja u južnom Atlantiku i Indijskom okeanu prethodno potopio devet trgovačkih brodova.
1944. - Japanski avion napunjen eksplozivom, kojim je upravljao pilot samoubica (kamikaza), u Drugom svetskom ratu je udario u američku krstaricu "Nešvil" i usmrtio 133 člana posade.
1967. - Vojna hunta u Grčkoj je sprečila kontraudar, a kralj Konstantin, primoran da napusti Grčku, pobegao je sa porodicom u Rim.
1981. - General Vojćeh Jaruzelski zaveo je ratno stanje u Poljskoj, zabranjen je rad nezavisnog sindikata "Solidarnost", a hiljade sindikalnih aktivista su pritvoreni.
1982. - U zemljotresu u Severnom Jemenu, u provinciji Damar stotinak kilometara jugoistočno od glavnog grada Sane, poginulo je oko 3.000 ljudi.
1988. - U Kongu je potpisan protokol Angole, Kube i Južne Afrike,uz posredovanje SSSR i SAD, kojim je otvoren put ka nezavisnosti Namibije i okončanju građanskog rata u Angoli započetog 1975.
1991. - Bivše sovjetske republike Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan odlučile su da se priključe Zajednici Nezavisnih Država.
1999. - U Ljubljani je u 75. godini umro slovenački političar Stane Dolanc, visoki komunistički i državni funkcioner u bivšoj Jugoslaviji.
2000. - Predsednik Rusije Vladimir Putin došao je na Kubu u prvu posetu jednog ruskog državnika Fidelu Kastru od raspada SSSR-a 1991.
2001. - U samoubilačkom napadu ekstremista na zgradu indijskog parlamenta u Nju Delhiju ubijeno je 13 ljudi. Za napad su osumnjičeni muslimanski sepratisti koji se od 1989. bore protiv indijskih vlasti u Džamu i Kašmiru.
2002. - Na samitu u Kopenhagenu Evropska unija odlučila je da se proširi za još 10 novih država članica: Poljsku, Češku, Mađarsku, Sloveniju, Slovačku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Kipar i Maltu, počev od 1. maja 2004. godine.
2003. - Američke snage su uhapšile svrgnutog iračkog predsednika Sadama Huseina, koji se skrivao u podžemnom skloništu u blizini svog rodnog grada Tikrita. Potraga za njim trajala je skoro devet meseci od kada su američko-britanske snage izvršile invaziju na Irak.
2004. - Na predsedničkim izborima u Rumuniji pobedio je gradonačelnik Bukurešta i kandidat reformskih opozicionih snaga Trajan Bašesku, čime je okončana dekada vladavine naslednika bivšeg komunističkog režima.
1503. - Rođen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige "Proročanstva" (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX i dvorski astrolog Katarine Mediči.
1799. - Umro je Džordž Vašington (George Washington), prvi predsednik SAD (1789-97), koji je u ratu za nezavisnost od Engleske (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Odbivši da se treći put kandiduje za predsednika uputio je Amerikacima "Oproštajnu besedu" (Farewell address).
1822. - U Veroni je završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno da se interveniše protiv građanske revolucije u Španiji, dok pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Turske nije prihvaćena.
1900. - Nemački fizičar Maks Plank objavio je "kvantnu teoriju", prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.
1911. - Norveški istraživač Rual Amundsen postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog polarnog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.
1916. - Danci su glasali da se Danska Zapadna Indija proda SAD za 25 miliona dolara.
1918. - U Velikoj Britaniji su prvi put na izborima glasale žene i dobile su pravo da se kandiduju za parlament. Prva žena koja je izabrana bila je grofica Markiević, irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.
1927. - Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podržala prijem te zemlje u Ligu naroda.
1935. - Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik (od 191 podneo je ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.
1937. - Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.
1939. - Liga naroda je isključila SSSR zbog agresije na Finsku.
1959. - Arhiepiskop Makarios III postao je prvi predsednik Kipra.
1960. - Potpisana je Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konvencija je stupila na snagu u septembru 1961.
1962. - Kenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1962. - Kenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1981. - Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.
1989. - Opozicioni lider Patrisio Ajlvin je izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani šef države socijalista Salvador Aljende ubijen je u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Avgusto Pinoče.
1989. - Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975.
1994. - Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje u postizanju mira u Bosni i Hercegovini.
1995. - U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Potpise na sporazum stavili su predsednici bivših jugoslovenskih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine Franjo Tuđman i Alija Izetbegović i predsednik Srbije Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno je NATO snagama.
1998. - U oružanom napadu maskiranih lica na kafić u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti.
1998. - U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a šestorica su ranjeni.
2000. - Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 50 godina postojanja. Osnovan 1950. sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da zbrine dva miliona izbeglica posle Drugog svetskog rata. Pola veka kasnije za UNHCR radi 5.000 ljudi u 120 zemalja koji brinu o 22 miliona raseljenih lica, a godišnji budžet iznosi oko milijardu dolara.
2001. - Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu objavilo je optužnicu protiv generala Vojske Republike Srpske Vinka Pandurevića. General Pandurević je optužen za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995.
2001. - Pisac nemačkog porekla, britanski akademik Vinfrif Georg "Maks" Sebald (57), poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Poznat je po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima proteklih 200 godina.
2004. - Srpski biznismen Bogoljub Karić izabran je za predsednika stranke Pokreta snaga Srbije (PSS), koju je osnovao 27. maja.
2004. - Francuski predsednik Žak Širak otvorio je najviši most na svetu - Milo viadukt, visok 343 metra i dugačak 2,5 kilometara.
2005. - Nemac Kristijan Švarc-Šiling imenovan je za novog visokog pedstavnika međunarodne zajednice (OHR) u Bosni i Hercegovini.
1531. Po naređenju pape Klementa VII ustanovljena je inkvizicija u portugalskoj prestonici Lisabonu.
1538. Papa Pavle III isključio je iz rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII, koji je prethodno sebe proglasio poglavarom anglikanske crkve.
1778. Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi, izumitelj rudarske sigurnosne lampe (1816). Otkrio je anestetičko delovanje rajskog gasa, a pomoću eletrolize prvi je izdvojio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku.
1830. Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, "El Libertador", nije uspeo da ostvari svoje težnje da ujedini južnoameričke zemlje u jaku i nezavisnu državu. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i bio je predsednik Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.
1888. Rođen je Aleksandar Karađorđević, mlađi sin srpskog kralja Petra i crnogorske kneginje Zorke, regent od 1914. a kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1921. U novoj državi zaveo je lični režim u januaru 1929, a u septembru 1931. nametnuo je Oktroisani ustav. Ubijen je u atentatu u Marseju 9. oktobra 1934.
1903. Braća Vilbur i Orvil Rajt izvela su prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica "Flajer I" je nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, uzletela četiri puta, zadržavši se pritom u vazduhu najduže 59 sekundi.
1908. Nakon pobede mladoturske revolucije, održana je prva sednica parlamenta Otomanskog carstva.
1909. Umro je belgijski kralj Leopold II, koji je 1885. formirao Slobodnu državu Kongo, a 1908. je anektirao kao Belgijski Kongo. Nasledio ga je nećak Albert I.
1939. U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo je nemački bojni brod "Admiral Graf fon Špe", koji je prethodno bio oštećen u bici s britanskim krstaricama. Kapetan broda Hans Langsdorf je potom izvršio samoubistvo.
1948. U pokušaju da ponovo uspostavi vlast u Indoneziji, koja je 1945. proglasila nezavisnost, Holandija je napala Indoneziju, njene trupe su upale u glavni grad Džakartu i uhapsile predsednika Sukarna i druge indonežanske lidere. Sporazumom u Hagu 1949. Holandija je priznala suverenitet Indonezije.
1973. Arapski ekstremisti ubili su 32 osobe na aerodromu u Rimu kada su bacili bombu na avion kompanije "Pan Ameriken" i iz mitraljeza izrešetali zgradu terminala.
1983. U diskoteci u Madridu u požaru su izgubile život 83 osobe.
1985. Vojna vlada Ugande i pripadnici gerilaca potpisali su mirovnu ugovor kojim su podelili vlast i okončali gotovo petogodišnji građanski rat.
1989. U Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua u kojima je poginulo oko 1.000 ljudi. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu zahvatili su potom Bukurešt i proširili se na celu zemlju. Čaušesku i njegova žena Elena uhvaćeni su u begu 22. decembra, osuđeni na smrt i streljani.
1990. Na prvim demokratskim izborima u Haitiju za predsednika je izabran populistički sveštenik Žan Bertran Aristid.
1991. Savet ministara EU usvajanjem nove Deklaracije o Jugoslaviji odlučio je da prizna nezavisnost svim jugoslovenskim republikama koje prihvate kriterijume za priznavanje novih država u istočnoj Evropi i SSSR-u.
1992. Skupština Republike Srpske na Palama izabrala je Radovana Karadžića za prvog predsednika Republike.
1995. Vođa delegacije bosanskih Srba na mirovnim pregovorima u Dejtonu Slobodan Milošević odbio je da poslanicima Skupštine Republike Srpske podnese izveštaj o mirovnim pregovorima na kojim je postignut sporazum o okončanju bosanskog rata.
1996. Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta "Tupak Amaru" zauzeli su japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti 490 talaca ukoliko vlasti Perua ne oslobode iz zatvora 300 pripadnika njihovog pokreta.
1997. Minski centar UN objavio je da u Bosni i Hercegovini ima još 750.000 do milion nagaznih mina i da je tokom 1996. i 1997. od eksplozija mina povređeno oko 1.000 ljudi, među kojima je veliki broj dece.
1999. Nemački, američki i istočnoevropski zvaničnici zaključili su istorijski sporazum o nadoknadi za prinudni rad za vreme nacističke Nemačke, 54 godine posle Drugog svetskog rata.
2000. U Ženevi je održana konferencija o novom programu zaštite prava glumaca i njihovog rada u filmskoj i TV industriji, muzičkim spotovima i na Internetu, kojoj su prisustvovali delegati iz oko 90 zemalja.
2001. Naoružani komandosi upali su u Nacionalnu palatu na Haitiju, u mestu Port-o-Princ, ubivši dva policajca i dva prolaznika pre nego što je policija uspela da zauzme zgradu.
2002. Skupština SR Jugoslavije ratifikovala je Dejtonski sporazum, potpisan 1995. kojim je okončan rat u Bosni.
2003. Francuska je zabranila isticanje religijskih obeležja (nošenje feredža, jevrejskih kapica, hrišćanskih krstova) u državnim školama.
2005. Evropska unija odobrila je Makedoniji status kandidata za članstvo u EU[B]
__________________ JEL SJENICA DJE JE NEKAD BILA ?
1398. Tatarski vojskovođa Timur Lenk (Tamerlan) zauzeo je indijski grad Delhi.
1737. Umro je Antonio Stradivari, italijanski graditelj gudačkih instrumenata nenadmašnog kvaliteta. Zvuk njegove violine postao je u XIX veku klasično merilo vrednosti. Smatra se da je napravio 1.100 instrumenata, od kojih je sačuvano 500 violina, 12 viola i 50 violončela.
1803. Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je svojim delom značajno uticao na nemački romantizam, posebno na mladog Getea i književni pokret "Šturm und drang". U zbirku "Glasovi naroda u pesmama" uvrstio je i četiri srpske narodne pesme, među kojima je "Hasanaginica" u Geteovom prevodu.
1856. Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu (1915-1920), profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je elektron (1897), atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.
1865. Ratifikacijom 13. ustavnog amandmana u SAD je ukinuto ropstvo.
1879. Rođen je švajcarski slikar Paul Kle, koji je prvi u ekspresionističko slikarstvo uneo irealni svet i predstave iz podsvesti i sna, anticipirajući time nadrealizam. Pripadao je grupi "Plavi jahač", koju su vodili Valerij Kandinski i Franc Mark.
1903. Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala stavljena je pod kontrolu SAD, uz godišnju rentu.
1913. Rođen je nemački državnik Vili Brant, popularni gradonačelnik Berlina (1957-1966), kancelar Zapadne Nemačke (1969-1974), lider Socijaldemokratske stranke. Njegova "istočna politika sporazumevanja" sa SSSR-om i drugim istočnoevropskim zemljama doprinela je stabilizaciji prilika u Evropi, za šta je dobio Nobelovu nagradu za mir 1971. Svetsko javno mnjenje zadivio je 1970, kada je kleknuo pred spomenikom žrtvama nacizma u Varšavi i zamolio za oproštaj u ime nemačkog naroda. Zbog špijunske afere, u kojoj je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun, podneo je 1974. ostavku na mesto saveznog kancelara.
1916. Pobedom Francuza završena je desetomesečna bitka kod Verdena u Prvom svetskom ratu, u kojoj su obe strane imale ogromne gubitke. Poginulo je 543.000 Francuza i 434.000 Nemaca.
1935. Edvard Beneš izabran je za predsednika Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države Tomaša Masarika.
1940. Vođa nacističke Nemačke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu generalštabu nemačke armije da pripremi invaziju na Rusiju prema tajnom planu pod šifrom "Operacija Barbarosa".
1970. U Italiji je stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju Rimokatoličke crkve.
1972. SAD su u Vijetnamskom ratu počele masovno bombardovanje glavnog grada Hanoja, koje je trajalo neprekidno 12 dana i noći.
1980. Umro je ruski državnik i visoki komunistički funkcioner Aleksej Kosigin, sovjetski premijer od 1964. do 1980.
1999. Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga povređena je u eksploziji bombe, u kojoj je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optužile su tamilske separatiste za podmetanje bombe.
2000. U Briselu su obnovljeni pregovori o sukcesiji bivše SFR Jugoslavije, nakon što su nove jugoslovenske vlasti odustale od stava da je SR Jugoslavija jedini naslednik bivše države, koji je tvrdo zastupao bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević. Pregovori su uspešno završeni u maju 2001.
2001. U Parizu je u 75. godini umro Žilber Beko, jedan od najuspešnijih francuskih pevača u drugoj polovini 20. veka.
2003. Skupština Kosova usvojila je u načelu Zakon o saradnji sa Tribunalom u Hagu.
2003. Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Dragana Nikolića, zvanog Jenki, na 23 godine zatvora. On je priznao krivicu za ratne zločine počinjene nad muslimanskim zarobljenicima u logoru Sušica kod Vlasenice, čiji je komandant bio u leto 1992.
2005. U jurnjavi tokom raspodele humanitarne pomoći u indijskom gradu Čenaju (ranije Madras) stradala su 43 beskućnika
Beograd -- 1355. Umro je srpski car Dušan Stefan Nemanjić, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. U Skoplju je 1346. krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. U vreme njegove vladavine Srbija je bila na vrhuncu moći, prostirala se od Korintskog zaliva na jugu do Dunava na severu i od Jadrana na zapadu do Egejskog mora na istoku. Odnose u državi uredio je zbirkom zakona (Dušanov zakonik), koja je objavljena 1349, a dopunjena 1354. i koju istoričari smatraju ustavom tadašnje feudalne srpske države. Sahranjen je u manastiru Svetih Arhanđela kod Prizrena, koji je u vreme turskih osvajanja srušen do temelja.
1582. U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.
1795. Rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke, osnivač moderne građanske istoriografije. Pored romansko-germanske, bavio se i istorijom jugoistočne Evrope, posebno istorijom Srba i Turaka, pri čemu mu je savetnik i saradnik bio Vuk Karadžić. Njegovo delo "Srpska revolucija" (1829.) smatra se jednom od najboljih knjiga o Prvom i Drugom srpskom ustanku.
1912. U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobede balkanskih saveznika i osvajanja gotovo svih turskih poseda u Evropi. Konferencija je završena potpisivanjem Londonskog mirovnog ugovora 30. maja 1913, kojim se Turska odrekla evropskih provincija do linije Enos-Midija, ali su sukobi među balkanskim saveznicima oko razgraničenja vodili u novi rat.
1937. Umro je nemački general Erih Ludendorf, jedan od ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. Smenjen je 1918. nakon neuspelih ofanziva u proleće i leto te godine. Bio je poslanik nacionalsocijalističke stranke u Rajhstagu (1924-2 i jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata.
1945. Karl Rener je izabran za prvog predsednika austrijske Druge republike.
1960. Osnovan je Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, komunističko političko krilo antiameričkih gerilskih snaga Vijetkong.
1968. Umro je američki pisac Džon Stajnbek, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Postao je slavan tridesetih godina 20. veka romanima koji se bave posledicama velike ekonomske krize i pobunom nekonformističke mlade generacije ("Plodovi gneva" "Zima našeg nezadovoljstva", "Istočno od raja").
1970. Pod pritiskom radničkih nemira i štrajkova, ostavku je podneo šef vladajuće Poljske Ujedinjene radničke partije (komunisti) Vladislav Gomulka. Nasledio ga je Edvard Gjerek.
1971. Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan podneo je ostavku posle poraza pakistanskih trupa u ratu s Indijom u Istočnom Pakistanu (Bangladeš) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu.
1973. U Madridu je ubijen španski premijer i blizak saradnik generala Franka, Luis Karero Blanko, u eksploziji bombe aktivirane kad je naišao njegov automobil.
1974. Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, a najbolja dela ostvario je u drvetu koje je obrađivao virtuoznom veštinom.
1982. U 95. godini umro je Artur Rubinštajn, američki pijanista poljskog porekla, jedan od najčuvenijih u 20. veku, posebno poznat po interpretacijama Šopena i novije španske klavirske muzike.
1986. U najvećim demonstracijama od početka Kulturne revolucije u Kini, preko 30.000 studenata protestovalo je u Šangaju tražeći demokratske slobode.
1987. U najtežoj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota "Dona Paz" i jednog tankera preživelo je samo 11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. Feribot "Dona Paz" je bio registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.
1989. SAD su počele invaziju Paname s 12.000 vojnika, kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u Panami, radi zbacivanja bivšeg američkog štićenika, premijera Manuela Antonija Norijege.
1990. Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze, ključna ličnost sovjetskih reformi koje su dovele do okončanja Hladnog rata, podneo je ostavku upozorivši parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.
1991. Predsednik reformske vlade SFR Jugoslavije Ante Marković podneo je ostavku, zbog opstrukcije reformskog programa savezne vlade koju su sprovodili republički politički lideri. Marković nije želeo da prihvati savezni budžet koji je nazvao "ratnim budžetom". Nakon njegove ostavke reforme su zaustavljene, a Jugoslavija se ubrzo raspala u krvavom ratu.
1992. U SR Jugoslaviji su održani prevremeni savezni, republički i lokalni izbori. Na izborima za predsednika Srbije Slobodan Milošević pobedio je u prvom krugu Milana Panića. Predstavnici opozicije ukazali su na brojne nepravilnosti i manipulacije tokom izbora.
1995. Američki avion "boing 757" sa 164 putnika i člana posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije. Nesreću je preživelo četvoro ljudi i jedan pas.
1996. U Beograd je doputovala komisija OEBS-a na čelu sa bivšim španskim premijerom Felipeom Gonzalesom da ispita regularnost lokalnih izbora u Srbiji, nakon što je, pod pritiskom inostrane javnosti i svakodnevnih protesta širom Srbije, predsednik Slobodan Milošević bio prisiljen da prihvati arbitražu OEBS-a.
1998. Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu rodila je osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.
1999. Na osnovu optužnice Međunarodnog suda za ratne zločine, pripadnici mirovnih snaga u Bosni (SFOR) uhapsili su general-potpukovnika Vojske Republike Srpske Stanislava Galića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do penzionisanja u maju 1994. Galića je 5. decembra 2003. godine Haški tribunal osudio na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čocečnosti nad civilima u Sarajevu od 1992. do 1994.godine.
2001. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o slanju "Međunarodnih bezbednosnih snaga za pomoć Avganistanu" (ISAF) pod komandom Velike Britanije, kao podršku privremenoj antitalibanskoj vladi.
2001. U 95. godini umro je bivši predsednik Senegala (1960-80) Leopold Sedar Sengor. Poznat i kao jedan od najznačajnijih frankofonskih pesnika, Sengor je bio prvi Afrikanac koji je postao član francuske Akademije nauka i umetnosti.
2002. U Nemačkoj je, na osnovu poternice Interpola, uhapšena vlasnica propale piramidalne "Dafiment banke" Dafina Milanović i izručena Beogradu, gde je optužena za proneveru oko 19 miliona nemačkih maraka.
2006. U Beogradu je preminuo novinar Dušan Simić, dugogodišnji dopisnik i urednik beogradskog dnevnika "Politika", koji je u srpskom novinarstvu bio istaknuta ličnost više od 40 godina.
... 
zavisi iz kojeg ugla gledamo na stvar. 
. 
