Ako ste prvi put ovde pogledajte FAQ. Možda cete se morati registrovati da bi pisali poruke ili videli sve forume. Da bi videli neki forum kliknite na njegovo ime dolje.
Proklet da si neverniče,
u svakom muškom liku
tražim
tvoju figuru oče,
a sve što imam je požutelu sliku
na koju režim.
Ostavljena sam bivala
u mračnim noćima poput
one,
i o nečijem povratku snivala.
Nad nebom pronaći ne mogu svoj
put.
Teške misli me opet gone.
Kočijama paklenim, galopom skladnim
u raku hrlim,
dok sa ovim uspomenama jadnim
tebe u detinjstvu grlim.
Ako i pomislim da daćeš mi blagoslov
na dan zavetovanja lažnom čoveku;
bednim hodom ka oltaru sama,
setiću se šta mi je rodoslov,
da muška linija u ovom veku
je prazna. Mom dragom
tada u pogledu prepoznaću tvoju
hladnoću,
i na žalost moju
opet osuđena biću na samoću,
na čekanja jutarnjih koraka, čekanja muškarca
mog života,
na potpunog stranca
koga prevare nije sramota.
Otvoriću prvu fioku sećanja
u jednoj takvoj nesanici
i tišinom ispuniću krevet bračni,
i nema više vaganja,
u fioci iznad nalaze se meci,
da se tama još malo smrači.
Svet sa vriskom manje ostaje
jer je neko rešio da beži,
i osim moga imena da posetiš
šta ti drugo preostaje.
Od detinjih snova, 23-a godina sneži,
kako da se sa tim pomiriš?!
Putem mržnje oprost ti šaljem
da ni smrt poput života ne remeti
tvoje postojanje.
Isprati me veseljem
i na ovaj dan sveti
nek te stigne kajanje.
Dok noći budne pored prilike nove
provodiš,
i ona te upije pogledom poput njenog
koja ime tvoje odavno više ne zove.
Dok se sa godinama boriš
u vili bosonog
dragi moj nesuđeni oče
nikad nemoj srodstvo naše naglas
da izgovoriš,
neka te na putu tvom ne koče
i ne nude spas
sećanja sa kojima moriš.
U drugima neverniče
tvoju figuru prepoznajem,
obično ćutim, a htela bih da vičem
ti grešni smrtniče
i na početku kraj očekujem,
na sastanku prvom ja se ujedno i rastajem. __________________
Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne boljis vetra i mraka,
uspavana i kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes,
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis.
Da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Il crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli.
Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostajes...
Jer tebi sam jedino znao Jedino sam Tebi mogao pjesmom do srca
I jasno sagledati drugu obalu
Jedino sam s Tobom mogao u vecernje slike
Varkom ulaziti bez suvisnih rijeci
Jedino zbog Tebe morao sam se odreci
Svojih godina i pjesama
Kad sam u svadji sa svijetom
Na Tvom tijelu najljepsu baladu stvarao
Od Tvoja dva oka u koja se sunce zaglavilo
Od Tvojih ruku
Kao da me cvijece na livadama zvalo
Jedino sam Tebi mogao
Svoj zivot u narucje poloziti
Jer svi su me drugi varali i malo mi dali
Jedino sam tebi ruke na ramena mogao staviti
A da me ne zaboli moja nemoguca dusa
Navikla na raskrsca i ceste
Jedino tebi
i uvijek ce rijeke
U tom pravcu kretati zurno
Kad me nebo prepolovi i na smrt pripremi
Nece to biti ni tako tesko
Kod tebe ce sunce biti i pjesma
Jedino cu Tebi i poslije smrti
Svoju zvijezdu dovoditi
Da ti lice ne potamni od svega Do srca pjesmom doci
I pomalo zaustaviti zivot
Da te tako grubo ne zaboli tisina
Iza moga lica
Iza moga tijela.
Ovo je pesma za tvoja usta od visanja i pogled crni.
Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove
ja umem u svakoj kapiji da napravim juni,
i nemam obicne srece i nemam obicne grehove.
Podelicu sa tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju priliku sto se tetura niz dan.
Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja.
SVEJEDNO -LEPO JE NEMATI PLAN.
Lepo je ne biti cinovnik ni doktor. Uputi
telegram mome ocu:"Postoji tuzna divota
Vas sin ne ume ljude da spasava od smrti,
on, znate, spasava od - zivota..."
Zavoli trag mog osmeha na rubu case, na cigareti,
i blatnjav hod duz ulica koje sigurno nekuda vode.
Bicemo suvise voljeni ili suvise prokleti,
budi uz mene kad odem.
U vozu srece
Davno još smo mi u voz za sreću se ukrcali
godinama putovali,i evo gde smo stigli...
Od ovog putovanja umorna sam jako
kofer svoj uzimam i ovde izlazim.
Srećni nek su oni uporniji,
srećni nek su oni hrabriji,
radujte se poljima šarenim,pticama slobodnim,
na mom nebu još su samo gavrani crni ostali.
Putujte dalje i na svoje odredište stignite
ja od tog puta odustajem,samo još da mi umornu ruku pustiš.
Možeš me godinama još sa sobom vucarati ali nikuda stići nećeš.
Mi kao sa fronta da se vraćamo,izmučeni,krvavi,
očiju bez sjaja,usana ispucalih,suvih.
Posle svih borbi ja nisam jača,
slaba sam mili,još jedna bitka bi me dotukla.
Pružaš mi svoje prste iskrivljenje
promrzlim svojim pokušavam ih dotaći...ne ide.
Nemoj me grliti,suze mi naviru
i ovo izgrebano lice ranjeno peku.
Po polju ovom kada bi se valjali
lekovitim biljem rane lečili,možda bi zacelile one površinske,
a šta je sa onima što dušu seku.
Ne,nemoj me više držati,ruku mi pusti,
ja ovde silazim...
Ti putuj dalje bez mene
tako jedino bar tebi može na bolje da krene.
Neka ti greške naše za nauk ostanu
ja naučila ništa nisam,
ja nisam razmišljala...samo sam volela.
Uvek potpuno iskrena bila
a nisam trebala,sada znam da nisam trebala,
bar nešto sam prećutati mogla...sada je kasno.
Ja ovde silazim
tebi mili srećan put želim...
Sinoć odlučih, ugasiću želju za tobom...
Predugo boravi u odajama moje mašte
Baškari se u mom sećanu,kao u svojoj kuči
doluta mi u misli
napravi lom…
E,dosta je...
Ušuškam je,sa prvim mrakom, u zaborav
kao u postelju
prekrijem zvezdama utrnulog sjaja
i pustim mesečinu kroz prozor
da joj peva uspavanku…
Ja ostjem budan,u društvu samoće
bojim sam da ću je,ako zaspim,probuditi uzdahom
da će mi,kao i uvek,uskočiti u snove…
zarobiti dušu,nanovo…
Tek u zoru,uz sanjivo sunce,zaspah na tren
u strahu ,brzo otvoram oči...
prekasno…
želja mi se već mazno proteže na ramenu
ima tvoje blistave oči
tvoj nagovestaj osmeha
golica mi maštu,uliva nemir u svaku poru
predajem se…
po ko zna koji put,priznajem poraz
Ti, i Želja za tobom, ste iznad vremena… iznad zaborava!
Čekaj me, i ja ću doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vrijeme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Neka povjeruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
neka piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sjesti s njima,
i nemoj piti ništa.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Neka kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu...
