''Sjenica je moj zavičaj, Pariz – dom, a Beograd mesto u koje se uvek rado vraćam'', kaže Parižanka sjeničkog porekla, Sofija Ćuk di Garofani. Svojim redovnim posetama zavičaju, ona ispunjava očev amanet da čuva porodični dom, i istovremeno, kulturno i duhovno povezuje Sjenicu s Parizom, iako joj zavičaj na tome nije umeo uzvratiti. Njen urođeni optimizam i svest da je jedino priroda savršena, daju joj energiju da ne odustaje od svojih ideja. Prijem, koji je za nju ovih dana organizovao aktuelni predsednik opštine Sjenica, Muriz Turković, dodatno joj, kaže, uliva nadu da će njene ideje o oživljavanju starih ćilimarskih radionica i škola u Sjenici, konačno biti realizovane.
''Ja sam večiti optimista, i ovaj moj boravak u zavičaju je pokazao da ne treba da gubim nadu. Kao što znate, ja želim da na ovim prostorima uvek budem korisna, jer, svako biće, koje je imalo privilegiju da sačuva svoj zavičaj u srcu, koje se nije izgubilo u belosvetskoj vetrometini, sačuvalo je ono što je najbitnije, a to je čovečnost!'' U domu ove sjeničke Parižanke, koji predstavalja spomenik kulture Francuske iz 17.veka, sjenički ćilimi nalaze svoju primenu, a motivi iz zavičaja, konstantno se protinju kroz njene umetničke tapiserije. Očev amanet da redovno posećuje zavičaj, uspela je da prenese i na svoje troje dece.
''Moj divni sin Marko, uvrstio je ove prostore u program Delte, gde je direktor, a sada i savetnik, i može se reći da mi je on, na neki način dao poslednji trzaj da nastavim sa idejama vezanim za zavičaj, koje u meni žive već četvrt veka, a to nije malo, i da o svemu tome upoznam i novog predsednika opštine Sjenica. Na prijemu sam osetila jednu pozitivnu energiju i profesionalnost gospodina predsednika, što mi je dalo dodatnu snagu, da ćemo zajednički realizovati ovaj značajan projekat'', kaže osvedočena umetnička ambasadorka svoje zemlje u Parizu i svetu. Ona ističe da u Sjenici svi znaju da tkaju, ali da mlade, kao potencijal društva, treba uputiti i obrazovati u pravcu savremene tapiserije, preko koje se u svetu postiže brend. Put od tradicije do savremenosti je, kaže, siguran put uspeha.
''Vrlo je prepotentno misliti, da se može na ćilimima to učiniti. Ne. Mi smo ćilimarstvo nasledili preko Persije i Turske, što su i ostali narodi prihvatili, prema tome, nemojmo to sebi pripisivati. Sjenički ćilim je samo jedan mali fragment u nitima, koje su suština svega. I ljudsko biće je sazdano od niti. Sam dodit sa tim materijalom, pogotovo prirodnim, kao što je vuna, kojom ovi prostori obiluju, to je ogromna energija, koje nismo svesni. Sve to treba predočiti mladim ljudima, koji će, obrazovanjem naučiti da prepoznaju i osete tu energiju, sa kojom će, svoju kreativnost pretočiti u stvaralaštvo i autentične motive. Jer, kao što pauk tka svoju mrežu, u ovoj umetnosti treba izvlačiti sopstvene supstance, davati im pečat, i stvarati ono što se u modernom žargonu kaže – brend'', izjaila je za naš sajt, prilikom posete Sjenici, profesorka na pariskoj Akademiji primenjenih umetnosti, koja sa talentovanim učenicima radi i u svojoj privatnoj školi, i neumorno se zalaže za umetničko obrazovanje mladih u svom zavičaju, Sofija Ćuk di Garofani.
Oziveti stare cilimarske radionice i skole u Sjenici 
