[Tahirovce]

Jutro je.Sjenica blista i svetluca pod snegom.Sunce se ohladilo dodirujući snežne šljokice. Bledi zraci ih neprestano pale i gase. Hladno je.Mraz stegao k'o klještima.Neda vam da dišete a kamo li da uživate u sjeničkoj zimskoj čaroliji,jedinoj koju imamao.
Krenula sam da u stanici policije podignem pasoš.Računam brzo ću to obaviti jer u ruci držim papir,koji potvrđuje da sam među srećnicima koji će bez viza putovati .
Ispred policije mnogo ljudi.Čekaju da podignu svoje putne isprave.Došlo vreme da ne stoje danima pred evropskim ambasadama i čekaju vize. Pešterci nagrnuli k'o mećava.Blizu je Nova Godina, hoće svojima. Dugo ih nisu videli a vetar života, najmilije, razvejao po celoj Evropi.
Uđoh u dvorište policijske stanice.Sneg škripi dok fotografiše šare mojih čizama.Ponegde izgubio belinu,preznoio se i pretvorio u prljavu bljuzgavicu.Štaće, ni on ne može da izdrži toliko gaženje belog obraza. Iglu nemate gde da bacite a kamo li da dođete do prijavnice gde se podižu pasoši.Prsti mi se ukočili iako imam rukavice. Gledam i mislima,šta da radim? Do pasoša ne mogu da dođem,ostaje mi samo da se smrznem.Kakav izbor? Odlučih da uđem u onaj deo zgrade gde su policajci.Toplo jeste ali hodnik mali k'o da je rađen za Liliputance a ne za visoke i vitke Pešterce.Debeli zidovi i niska tavanica,teraju me da pognem glavu i budem manja no što jesam.Ne nadam se ničemu osim, da negde, iz neke kancelarije ne izađe neko, koga poznajem. Zamoliću da mi preda ovaj papir, pa šta bude!Prekraćujem vreme razgledajući na zidu, okačenu oglasnu tablu i na njoj mnoštvo dopisa. Čitam o ubijenom policajcu,podstanaru,koji je preminuo u Urgentnom centru u Beogradu i za sobom ostavio nevenčanu suprugu,tako piše,bolesnu majku, i nerođeno dete.U tekstu dat i žiro račun.Malo poviše, prikačena međunarodna, već požutela poternica, raspisana za Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem.Mladiću se crveni glava k’o da je, fotografisan na sjeničkoj ciči-zimi, pa okačen tu da ga zaposleni prepoznaju ako slučajno bane i zatraži biometrijski pasoš. Posle dugog čekanja,na sreću, naiđe čovek koji radi na izdavanju ličnih karata.Prepoznade me i ponudi se da odnese papir na prijavnicu.Čekam,čekam, čekanje se oteglo ko gladna godina il’ sjenička zima. Na kraju me pozvaše al’ pasoš mi ne dadoše.Nema ga u mnoštvu drugih,zagubio se.Neobavljena posla i izgubljenog dana krenuh kući.Bože! Samo u našoj zemlji može da se dogodi da ja bez pasoša ne mogu u Evropu a Mladić može.Šuška se ,čak, da će u Hagu dočekati Novu Godinu.Verujem šuškanju i nisam ljubomorna.Ja ne mogu da putujem, pa nek otputuje, bar on.Slaviću kod kuće uz,kako se ono kaže,bogatu trpezu.
Zapuštena i beživotna Sjenica, ponekad daje znake života. Prisustvovala sam promociji knjige Nadira ef.Dacića, ,,Gajret u Sjenici“.Knjiga, dokumentima i fotografijama svedoči o prohujalom vrmenu za koje se mislilo da u kulturi nije ostavilo skoro, nikakve pisane tragaove. Prekopana arhiva u Beogradu i Sarajevu pokazala da nije tako. Iz smetova zaborava,efendija izvukao dokumenta i prepisku ogranka sjeničkog ,,Gajreta“ koja svedoči da smo imali društvo na kome bi nam pozavideli i mnogi tadašnji evropski gradovi. Verovali smo da je izbor misice izum novijeg vremena al’ ef. Dacić dokumentovao da je Sjenica još 39. imala svoju zvanično izabranu kraljicu lepote.Zove se Gora Jovanović i jedini je živi člana davno zaboravljenog, sjeničkog ,,Gajreta“.U znak sećanja na prohujala vremena ef.Dacić joj poklonio svoju knjigu koja, pored ostalog, svedoči i o njenoj lepoti. Dobila je i aplauz kakav se odavno nije čuo u sali Opštine.Da sad imamo ,,Gajret“ zasluženo bi nosila titulu najlepše bake našeg grada.Ali, nemamo ga!Na promociji, sjenički tamburaški orkestar i kulturno-umetničko društvo, oživeli duh zaboravljenog vremena.Hvala im. Iskrene čestitke svima ,koji su omogućili da se setimo, da smo nekad davno,takođe u oskudici, umeli zajedno da živimo,biramo najbolje među nama i radujemo se životu.Danas čekamo da odemo u Evropu i tamo vidimo, šta smo sve propustili. Gajret moja Srbijo! (Izdrži moja Srbijo!)

Zejna Memić- nastavnica srpskog jezika i novinarka iz Sjenice

[Skorpija]

Hvala i tebi Zejno za ovu predivnu kolmmnu, oživjela si u mojim očima pravu sliku i događaje u mojoj dragoj Sjenici na jedan sebi sopstven, lijep i originalan način....Bravo

Hvala Reško...

[STRANAC]

Predivno...
Zejna na nivou kao i uvek do sada...
Hvala...