[supergirl]

Citajuci dobre pisce

Jedan stari pisac je davno rekao da pesnik govori o sebi, a nama se cini da govori o nama. To je zato sto umetnik iskazuje svoja razmisljanja i osecanja pruzajuci nam svoje delo, u kojem se utapamo i koje ponekad i ostane deo nas.
A postoji li osecanje vrednije iskazivanja od ljubavi?
Govoriti o ljubavi, to je vec pomalo voleti. A ljubav je najveci izvor snage za stvaranje, i upravo pesma iskazuje mnostvo njenih lica, na drugaciji nacin, i cini sliku u kojoj se mi ogledamo.
Predosecanje radjenja ljubavi izaziva strepnju i slatki strah, a za to radjenje sudbina pruza jedan tren da se razmrse niti vela pritajene vatre i odlelujaju na povetarcu proslosti, ostavljajuci lica zaljubljenih, nevina i cista, da pogledima otkriju sve svoje tajne. Buduci zaljubljeni taj magican tren slute i predosecaju i hteli to oni svesno ili ne, prepustaju se njegovoj slasti i padaju mu u narucje.
A posle? Posle ostaju kockice secanja i tragovi poput pesama, kojima se vracamo.
Ono sto ja u ovoj pesmi nalazim kao da je imtimno moje, to je ono sto je najlepse za mene licno, cak i kada je najpovrsnije za nekog drugog.