Mada je jedno od najzabitijih pešterskih sela, za Boljare se čulo sve do Pariza, Londona, Njujorka, Ankare, Berlina i drugih evropskih i svetskih bankarskih i graditeljskih metropola u kojima se razgovaralo o finansiranju i izgradnji trase Koridora 11, auto-puta koji će, ako ikada bude završen, preko Čačka, Požege, Peštera, Mateševa i Podgorice povezati Beograd sa južnim Jadranom.

Projektom je predviđeno da se srpska i crnogorska trasa buduće moderne saobraćajnice sretnu baš u Boljarima na granici nekadašnja “dva oka u glavi”, a danas nezavisnih i “bratskih” država Srbije i Crne Gore.

Kada se pre dve decenije ozbiljnije počelo razgovarati o auto-putu preko Peštera, a potom i trasirati, u Boljarima je uprkos bespuću i velikoj udaljenosti od Sjenice i Tutina, u 30 domaćinstava živelo više od stotinu ljudi, niko tada nije razmišljao o seobi i svi su se nadali da će ih Koridor 11 zadržati na ognjištima. Danas je knjiga spala na samo pet žitelja, sve su starci, samo najmlađi Miroljub Kuč (50), ako se ne odseli, ima šansu da dočeka auto-put.

Radoje Kuč (56), poštar iz obližnjih Karajukića Bunara, kaže da do Boljara ode dve-tri puta mesečno:
– Najstariji Veran Kuč, koji je živeo 104 godine, umro je prošle jeseni, željan graditelja i auto-puta. Bojim se da ako uskoro i stignu na Pešter, neimare u Boljarima neće imati ko da sačeka – žali se Radoje.




Radojica Jelić koji, kao u 19. veku, na konju mora do prodavnice u Karajukića Bunarima:

– Kad sam imao 30 godina pričali su mi da ću pedesetu dočekati u selu kojim će modernim autoputem jezditi hiljade automobila. Prošle su od tada tri i po decenije, a od auto-puta – ništa. Ako je za utehu, gradi se, srpski deo iduće godine stiže do Preljine, a Crnogorci su, kako sam čuo, izgradili samo dva-tri kilometra. Ako se bude gradilo sadašnjim tempom, trebalo bi da živim 100 godina, ali ni to nije garancija da ću dočekati auto-put. Da bih kupio kilo soli ili kutiju duvana, izgubim po ceo dan i dobro izmorim i sebe i moje “prevozno sredstvo”. Kajaće se Beograd zbog pražnjenja Peštera i još pola Srbije, ali biće kasno – jada se Radojica.

Starica Milka Kuč (76) ne zna ništa o auto-putu, ali, kako kaže, dobro zna da će umreti u bespuću i da, ako bude zima i napada veliki sneg, rođaci iz Kragujevca i Sjenice neće moći da joj dođu na sahranu:

– Ostalo nas je još pet duša, stari smo i nemoćni, udaljeni smo jedni od drugih i po nekoliko kilometara i retko se posećujemo, nekada komšiju ne sretnem ni za mesec dana.

Miroljub Kuč napominje da živi u Boljaru zbog majke Stojanke:

– Ima 76 godina, bolesna je, bojim se da ću za koju godinu ostati sam i da ću poput mnogo mojih bivših komšija morati da stavim ključ u bravu i preselim se kod rođaka u Kragujevac. Da je Srbija požurila sa auto-putem ili da nas je nekim drugim i jeftiniji saobraćajnicama izvukla iz bespuća i siromaštva, bio bi Pešter “mala Australija”, ovako više ništa ne znači i nikome ne treba.

Zainteresovane kompanije
Predsednik opštine Sjenica Hazbo Mujović žali što “pešterska trasa” auto-puta još nije započeta, veruje da će se radovi ubrzati i da će Koridor 11 uskoro proći preko Peštera i stići u Boljare.
– Sve je na Vladi Srbije, nekoliko velikih stranih kompanija i koncesionara spremno je da uloži novac u auto-put i pošalje svoju mehanizaciju u ovaj kraj, treba im to omogućiti – ističe Mujović.

Najteža deonica
Trasa Koridora 11 od Požege do Boljara, u dužini od 107 kilometara, trebalo je da bude gotova do 2020. godine i da košta 1,8 milijardi evra. Reč je o vrlo teškoj deonici sa 15 tunela i dvadesetak mostova i vijadukata koja prolazi dolinom Moravice, podnožjem Golije i preko celog Peštera. Čak i da odmah budu obezbeđena sredstva, za izgradnju bi trebalo bar 10 godina. Jedino bi angažovanjem velikih stranih kompanija radovi mogli da se završe ranije.

N. Petrović

Pogledajte još: